Danas cepam i unosim drva. Četiri metra. Nije mnogo, ali... Za kotao.
Poruke ubacujem u pauzama.
Cepam i ubacujem, neka kišica rominja, a ja razmišljam: „Eh, neko se inkarnira u stanu sa daljinskim gejanjem! A ja...!“ Dođe mi da se sažalim nad sobom. To ću i da učinim, samo kada završim sa unošenjem. Sada nemam vremena.
I - posle kažu da nema protekcije u višim dimenzijama!
A zašto ja nemam daljinsko grejanje, kao mnogi drugi, pa da se danas izvrenem i da celog dana meditiram? Kao pravi duhovnjak!
bglavac
irida
