5.   VIDI STA SAM NAPRAVIO ZBOG TEBE

Teza: U svom klasičnom obliku ovo je bračna, igra - u stvari je „idealan" razbijač brakova - ali može se igrati i između roditelja i dece, kao i u radnoj sredini.

1) VSSNZT prvog stepena: Beli, pošto se oseća nedruštvenim, zabada nos u neki posao koji mu pomaže da sebe ogradi od drugih ljudi. Možda jedino što želi da postigne u tom trenutku jeste da bude ostavljen na miru. A onda neki nezvani gost, npr. njegova supruga ili neko od njihove dece, dolazi u  nadi da će biti potapšan ili prosto da ga upita nešto kao: „Da li znaš gde su velike makaze za baštu?" Ovo uznemirivanje „prouzrokuje" da mu dleto, četkica, pisaća mašina ili usijani kalaj iskliznu iz ruke, posle čega se on okreće nezvanom gostu razljućen i viče: „Vidi šta sam napravio zbog tebe."

Pošto se ovo ponavlja iz godine u godinu, njegovi ukućani se nauče da ga ostavljaju na miru kad je zadubljen u nešto. Razume se da njegovo omaknuće nije plod toga što ga je neko oslovio, nego njegovog nerviranja zbog  „ometanja". On je, u stvari, presrećan kad mu se tako nešto desi,  jer ima dobar izgovor da izbaci namernika.  Nezgoda je što i malo dete može

lako da nauči ovu igru, te se ona glatko prenosi sa generacije na generaciju. Skrivene satisfakcije i prednosti jasnije se pokazuju kad se igra zavoñenje.

2)   VSSNZT drugog stepena: kad VŠSNZT postane podloga čitavog načina života, a nije samo povremeni mehanizam odbrane, onda Beli uzima za ženu osobu koja igra „Hoću samo da ti pomognem" ili neku drugu igru iz iste familije. Onda mu je lako da njoj prenese pravo odlučivanja. Cesto je ovo moguće izvesti kao gest pažnje ili galantnosti. Tako će on biti širokogrud i prepustiti njoj da odluči kuda na večeru ili u bioskop. Ako sve spadne dobro, uživaće i on. Ako ne, uvek može da okrivi nju, govoreći ili nagoveštavajući: „Ti si me uvalila u ovo", što je prosta varijacija VŠSNZT. Ili može na nju da prebaci teret odlučivanja o deci, dok je on samo izvršilac; ako su deca uznemirena, on prelazi na otvorenu igru VšSNZT. Na taj način on, ako deca ne ispadnu kako valja, tokom godina priprema teren za svaljivanje krivice na majku; u tom slučaju VŠSNZT nije cilj, nego sredstvo kojim Beli postiže uzgrednu satisfakciju na putu ka „Jesam li ti rekao" ili „Vidi šta si sad napravila".

Profesionalni igrač koristiće VSSNZT i na radnom mestu. U ovoj varijanti VŠSNZT paćenički izraz lica zamenjuje reci u pokazivanju nezadovoljstva. Igrač „demokratski", ili u okviru

„dobrog rukovoñenja", traži od svojih saradnika predloge. Na taj način on može da ostvari neprocenjivu poziciju za terorisanje saradnika. Svaku svoju grešku može da okrene protiv

njih, pripisujući je njima. Kada Beli ovu igru koristi prema hijerarhijski nadreñenima (prebacivanje njima sopstvenih grešaka), ona postaje samoubilačka i može da dovede igrača

do gubitka zaposlenja ili, ako je reč o vojsci, do premeštaja u drugi garnizon. Tada ova igra postaje Kamo sastavni deo „Što baš meni ovo mora uvek da se desi" kod namćorastih, ili

„Mene ne može da mimoiñe" kod turobnih (obe igre su iz familije „Šutni me").

3) VŠSNZT trećeg stepena: Paranoidni su skloni grubom igranju VŠSNZT sa onima koji su dovoljno neoprezni da se upuštaju u davanje saveta (v. „Hoću samo da ti pomognem"). Tada ova igra može da postane  opasna, pa ponekad čak i smrtonosna.

„Vidi šta sam napravio zbog tebe" (VŠSNZT), „Ti si me uvalo u ovo" (TSMUUO) lepo se nadopunjuju, tako da kombinacija VŠSNZT-TSMUUO predstavlja klasičan temelj mnogih nepisanih bračnih ugovora. Sledeći redosled dogañaja predstavlja ilustraciju ovog ugovora. Prema dogovoru, gña Bela je vodila porodično knjigovodstvo i plaćala račune preko  zajedničke čekovne knjižice u  banci, jer je g. Beli bio „slab na ciframa". Svakih nekoliko meseci dobijali su opomene za prekoračenje uložene sume i g. Beli je morao to da izravna sa bankom. Kad god bi pogledali kako je došlo do prekoračenja, ispostavilo bi se obično da je  gña Bela napravila neku skupocenu kupovinu ne pitajući muža. Kad to otkrije, g. Beli bi gnevno igrao svoju TSMUUO, a ona bi sa suzama primala njegov prekor i obećavala da to više neće ponoviti. Sve bi krenulo glatko za neko vreme, a onda bi se iznenada pojavio predstavnik zajmodavca, tražeći naplatu nekog davnašnjeg neisplaćenog računa. G. Beli, koji nikada nije čuo za tu kupovinu, proverio bi za svaki slučaj kod svoje žene.

Tada bi ona zaigrala svoju VSSNZT, govoreći da je to njegova greška. Pošto joj je zabranio da preko merno troši, jedini način da sastavi kraj s krajem bio  je da zabašuri  neki poveći izdatak.

U ovom konkretnom slučaju, igre su nastavljane iz godine u godinu, čitavu deceniju, s tim da je svaki put zaista poslednji put, i da će posle tog igranja sve biti drukčije - što se i dogañalo, ali nikad nije potrajalo duže od nekoliko meseci. U toku terapije g, Beli je vrlo oštroumno raščlanjavao njihove igre, bez pomoći terapeuta, pa je čak predložio i efikasan lek. Uz obostranu saglasnost, sav novac su preneli na njegovo ime. Gña Bela je nastavila da vodi knjigovodstvo i popunjava čekove, ali je g. Beli morao da potpisuje, što mu je pružalo priliku da i sam baci pogled na sve isplate.

Na taj način ništa nije moglo da ostane van njegovog znanja, a oboje su preuzeli po jedan deo posla oko isplata. Kada su im ovako VSSNZT-TSMUUO, supružnici Beli bili su najpre na gubitku, ali su zatim bili primorani da potraže otvorenije i konstruktivni je načine meñusobnog pružanja za dovoljstva.

Antiteza Antiteza za VSSNZT prvog stepena je da igrača ostavimo na miru, a za VSSNZT  drugog stepena da loptica odlučivanja bude vraćena natrag           Belom.  Igrač  prvog  stepena može  reagovati da su ga svi napustili, ali će se retko ljutiti zbog toga; igrač drugog stepena može postati mrzovoljan ako je nateran da preuzme inicijativu, te bi sistematsko igranje anti- ŠSNZT moglo da dovede do nepoželjnih posledica. Protivotrov za VSSNZT trećeg stepena ne bi trebalo prepustiti u nestručne ruke.

DELIMIČNA ANALIZA

Cilj ove igre je pravdanje. Dinamički, blaži oblik možemo povezati sa prevremenom ejakulacijom, a oštriji sa gnevom zasnovanim na strahu od kastracije. Lako se lepi za decu.

Glavni dobitak spada u spoljašnje psihološke (izbegavanje odgovornosti), a igru često pokreće

opasnost od nastupajuće bliskosti, jer „pravedan" gnev predstavlja dobar izgovor za izbegavanje polnih odnosa. Egzistencijalno stanovište glasi: „Ja sam nepogrešiv".

Beleška

Zahvalnost dugujem dr Rodni Nersu (Nurse) i gñi Frensis Metson (Matson) iz Centra za tretman alkololizma i obrazovanje u Ouklendu, Kalifornija, i dr Kenetu Evercu (Everts), dr R. Dž.

Sterelsu (Starrels), dr Robertu Guldingu (Goulding) i ostalima koji su posebno pokazali interes

za proučavanje „Alkoholičara" kao igre - zbog doprinosa i primedbi koje su dali ovde iznetom prikazu te igre.

BIBLIOGRAFIJA

1.    Berne,   E., A Layman's Guide to Psychiatry and Psychoanalysis, Simon & Schuster, New York, 1957, p. 191.

2.     Mead,  M., Grovaing Up in New Guinea, Morrow, New York  1951.