3.  TRAPAĐOZ

Teza. Izraz „Trapađoz" najbliži je popularnom izrazu iz jidiša - „šlemil" - koji je, sa svoje strane, blizak nemačkoj i holandskoj reci za lukavstvo.

Žrtva trapañoza opisana je u knjizi Dobričina od Pola de Koka, a na jidišu takvog čoveka zovu

„šlemacl". Potezi koji karakterišu igru „Trapañoz" su sledeći: 1B. Beli prospe čašu crnog vina na večernju haljinu domaćice.

1C. Crni (domaćin) reaguje u sebi gnevno, ali oseća (često samo maglovito) da bi Beli odmah izišao kao pobednik ako bi on to pokazao. Zbog toga se Crni pribere, što mu daje iluziju da je

on pobednik.

2B. Beli kaže: „Izvinite, molim Vas."

2C. Crni promrmlja ili prenaglašeno dovikuje oproštaj, učvršćujući sebe u iluziji da je pobedio.

3B. Beli zatim nastavlja da nanosi štete imovini Crnog Lomi sve čega se dotakne, prosipa po svemu i uopšte - zabrljava sve što stigne. Posle progorevanja stoljnjaka cigaretom, zakačinjanja čipkane zavese nogom od stolice i flekanja tepiha prelivom od pečenja, Dete Belog je ushićeno sobom što je demonstriralo ove veštine a bilo mu je sve oprošteno, u čemu mu i Crni nalazi satisfakciju zbog toga što je pokazao beskrajnu samokontrolu. Tako i jedan i drugi mogu da ućare ponešto iz ove neprijatne situacije, pa se Crnome još ne žuri da prestane da se druži sa Belim.

Kao i u većini ostalih igara, Beli koji vuče prvi potez obavezno dobija. Ako Crni ispolji svoju ljutinu, Beli može s punim pravom da mu uzvrati istom merom. Ako se Crni i dalje  bude uzdržavao, Beli će nastaviti da koristi svaku priliku za ršum. Pravi dobitak u ovoj igri nije, meñutim, u zadovoljstvu od rušilaštva, što je samo dodatna nagrada za Belog, nego činjenici da mu je sve oprošteno. Taj trag vodi nas direktno do antiteze.

Antiteza: Najbolji potez protiv „Trapañoza" je da mu ne pružimo iznuñeno oslobañanje od krivice. Kad Beli kaže: „Izvini, molim te", Crni – umesto da promrmlja: ,,U redu je" - kaže:

„Večeras ti je dozvoljeno da poprskaš moju ženu, oštećuješ nameštaj i flekaš tepih, ali nemoj, molim, te, da se izvinjavaš." Time je Crni prešaltovao sebe sa usluge Roditelja koji

oprašta na ulogu objektivnog Odraslog koji preuzima svu odgovornost, jer je on pozvao Belog u kuću.

Zagrejanost Belog za igru videćemo po njegovoj reakciji koja može da ispadne i vrlo eksplozivna. Onaj ko povuče kontra-potez rizikuje neposredne represalije ili bar dobijajne u Belom jednog neprijatelja više.

Deca igraju „Trapañoza" u nepotpunom izdanju, pri čemu nije uvek jasno davanje oproštaja, ali bar prave krš i lom do mile volje. Kako savladavaju društvene manire, meñutim, deca

koriste svoje novostečene klikere za iznuñivanje oproštaja, što i jeste glavni cilj ove igre kad se igra u odraslom, pristojnom svetu.

ANALIZA

Teza: Meni se može - i da pravim lom, i da dobijem oproštaj. Cilj: Oslobañanje od krivice.

Uloge: Napasnik, Žrtva (na jidišu: Šlemil i Šlemacl).

Dinamika: Analna agresivnost.

Primeri: 1) Deca koja prave krš i lom. 2) Trapavi gost. Društveni model:  Odrasli-Odrasli.

Odrasli: „Pošto se ja držim pravila pristojnosti, moraš i ti da budeš pristojan prema meni." Odrasli: U redu. Opraštam ti."

Psihološki model: Dete-Roditelj.

Dete: „Moraš da mi oprostiš ono što uradim nehotice."

Roditelj: „U pravu si. Moram da ti dam primer pristojnog ponašanja". Potezi: 1) Izazivanje-nezadovoljstvo. 2) Izvinjenje-praštanje.

Prednosti: 1) Unutrašnje psihološke – Uživanje u brljanju. 2) Spoljašnje psihološke –

Izbegavanje kazne. 3) Unutrašnje društvene - „Trapañoz". 4) Spoljašnje društvene -

„Trapañoz". 5) Biološke - Provokativno i nežno davanje potvrda da postojiš, (i) Egzistencijalne

-  Ja sam nepogrešiv.