2.  DRAGA MOJA

Teza. Ovu igru možemo naći u punom sjaju u ranim fazama grupne psihoterapije bračnih parova, kada su svi još zatvoreni i nepoverljivi. Ali javlja se i u normalnim društvenim situacijama. Beli iznosi suptilno zapažanje o gñi Beloj, koje je prikazuje u lošoj svetlosti, ali je maskirano kao anegdota, i završava priču recima: „Zar nije tako, draga, moja?"

Gña Bila ne može a da se ne složi, bar iz dva tobožnja odrasla razloga: a) zato što je sama priča u osnovi tačno preneta, pa bi neslaganje sa jednim detaljem, koji je iznet kao da je sporednog značaja (mada je u stvari ključan za transakciju), delovalo cepidlački;

b) zato što bi ostavljalo utisak čiste mrzovolje ne složiti se s čovekom koji te pred svima oslovljava sa „draga moja". Meñutim, psihološko objašnjenje njenog slaganja treba tražiti u

njenom depresivnom stanovištu. Ona se zbog toga i udala za njega, jer je znala da će joj on činiti tu uslugu razotkrivanja njenih slabosti, te joj tako prištedeti neprijatnost da mora sama

to da čini. Kada je bila mala, roditelji su brinuli o tome.

Posle „Tužakanja", ovo je svakako najčešća igra meñu bračnim drugovima. Sto je situacija zategnutija i igra zrelija za obelodanjivanje, to je sa više gorčine intonirano ono „draga moja", a nezadovoljstvo iz pozadine izbije u prvi plan. Kada pažljivije pogledamo, vidimo da je ova igra od istog roda kao i „Trapañoz", jer značajan potez predstavlja to što s podrazumeva da gña Bela oprašta Belom njegovo nezadovoljstvo i pravi se kao da ga uopšte ni ne primećuje. Zato se anti-„Draga  moja" igra poput anti-„Trapañoza": „Slobodno pričaj omalovažavajuće priče o meni, ali me, molim te, nemoj zvati „Draga moja'". Ova antiteza  nosi u sebi iste one opasnosti kao i anti-„Trapañoz". Finiji i bezopasniji protivotrov je odgovoriti jednostavno: „Da, srce moje!"

Postoji i varijanta u kojoj žena, umesto da se složi j sa pričom o sebi, uzvraća sličnom „Dragi moj"-pričom o mužu, kazujući: „Ni ti nisi savršen, dragi."

Ponekad oni uopšte ne izgovaraju nežnosti, ali ih pažljiv slušalac ipak može čuti. A to je takoñe „Draga moja", samo u nemuštoj verziji.

BIBLIOGRAFIJA

1.  Bateson, G., „Toward a Theory of Schizophrenia", Behavioral Science, 1:251-264, 1956.