U Londonu me posjetio vrlo uznemiren čovjek. Prisustvovao je nekim mojim predavanjima i bio mu je potreban savjet.

Imao je velik dućan mješovitom robom, negdje na jugu Engleske, i do sada nije bilo nikakve konkurencije. A sada je odjednom veliki lanac najavio otvaranje dućana maltene preko puta njegovog, u glavnoj ulici, i on je bio sav izvan sebe.

Tim su se poslom bavili njegov djed i otac i on je proveo sav svoj život u tom dućanu iznad kojeg je i živio, i nije znao ni za što drugo. Govorio je: »Kako se mogu nositi s njima? Upropašten sam.«

Odgovorio sam mu: »Već nekoliko godina bavite se proučavanjem istine i poznat vam je Veliki zakon. Dobro znate odakle potječe sve ono što vam je potrebno. Čemu strah?«

Uzvratio je: »Moram nešto poduzeti.«

Nastavio sam: »Svakog jutra stanite u svoj dućan i blagoslovite ga, tvrdeći kako Božanska moć djeluje kroza nj, na veliko dobro i mir svih koji tu dolaze.« Kimnuo je.

Dodao sam: »A onda izađite na pločnik, pogledajte niz ulicu, prema mjestu na kojem se podiže novi dućan, te i njega isto tako blagoslovite.«

»Što? Zar da samom sebi prerežem vrat?« gotovo je zaurlao. »Zar da im pomognem da me unište?«

Objasnio sam da ono što blagosilja jedno blagosilja sve; da je duhovni pristup kreativan i stvara nove poslove - više blagostanja - i da ga osiromašiti može jedino njegov vlastiti strah. Rekao sam da on zapravo osjeća odbojnost prema konkurentima (koja se očituje strahom) i da bi ga ta mržnja mogla uništiti, te da je blagosiljanje »neprijatelja« način da se otarasi mržnje. Završio sam riječima: »Molitvom si nikako ne možete prerezati vrat; možete samo sve poboljšati.«

Trebalo je vremena da ga uvjerim, ali naposljetku je prihvatio tu zamisao i proveo je; a kad sam ga nakon nekoliko godina susreo kazao mi je da njegov posao napreduje bolje nego ikad, sve otkako je taj veliki lanac otvorio svoj dućan, i da se sasvim dobro slažu. Imao je i uspjeh i unutrašnji mir.

Eto, na to je Isus mislio kad je rekao: »Ljubi svog neprijatelja.«