Svakome ko pogleda

ribice-čistače,

bakterije-čistače,

u trenutku je jasno

da je njihova svrha

da nam budu metafora

za nas same, za našu svrhu,

za svrhu nekih od nas...

Za one među nama

koji se zavetovahu,

pre silaska ovde,

samo zaborav prekri zavet,

a u zaboravu upinjemo se,

da nam sećanje proradi -

da ćemo biti u svojoj,

običnoj, životnoj situaciji,

do Tačke Prelaza,

iz Starog u Novi, svet,

do Kvantnog skoka,

skoka u svesti, svih,

koji su pripremali se,

sebe, svoje potenicijale.

Zavet,

da ćemo smireno podnositi,

smireno se suočavati,

sa svime što nas snađe,

da ćemo smireno prerađivati,

sve energetske nečistoće,

ovoga Starog sveta,

sa kojima dođemo u dodir,

a da ćemo, paralelno,

trasirati u svesti, svakako,

marljivo, dosledno, uporno,

nove puteve,

nove vizije,

nove sebe,

za Novi svet, u koji uskačemo,

kad kucne nam čas.

Zavet, pomirenost sa tim,

da nam nema

velikog duhovnog rasta,

dok ne kucne čas,

jer ne može ga biti,

u gušećim uslovima

običnog, porodičnog,

društvenog života,

u koji smo zašli,

ostali, zavetovali se,

da ostaćemo, do Prelaza...