Bar za mene, značajan uvid,

pa moram još malo, o istoj temi,

ima tu koristi, valjda, i za druge...

Pokazuje mi se sve značajnijim:

uživljavanje u stanje svesti.

Pa, vezano za njega, i ostalo:

sve reči pozitivizacije nam tu,

da samo stanje svesti izazovu.

I - za svako stanje, koje je, samo,

odraz jednog našeg cilja, ili,

jedne naše težnje, žudnje duše,

imamo kao sasvim dovoljnu,

rečenicu-dve, običnog zapisa.

Koji ostaje kao prazno slovo,

ako se preko njega ne uvučemo

u stanje svesti, koje imamo,

sa ostvarenim, dostignutim ciljem.

Ako se i osvrnemo unazad,

na svoja iskustva u ovome,

uočavamo da spoljašnjosti -

uvek samo povodi za stanja,

u kojima nam prava suština,

jer duhovno i unutrašnje

samo se preliva na spoljašnje,

kao što je i ovaj naš fizički svet

samo odraz Duhovnog sveta,

a ne suprotno, kao što nam se čini.