1) Poznata je preporuka iz mnogih duhovnih dela ili učenja: treba smireno podnositi ono što nam se dešava u životu, jer je sve to deo Božanskog Plana. Ili: preporuka o prihvatanju Božje Volje. Ili: pomirenost sa nemovnošću.

2) U konceptima sa karmom: objašnjava se da se tek tim stavom razgrađuje karma. A negativna karmička energija nam zamagljuje svest, ometa ispravno mišljenje i percepciju.

3) U tim tumačenjima se sama razgradnja negativne karmičke energije skoro poistovećuje sa razvojem svesti.

4) Nema drugog načina do smirenog prihvatanja svega što nam se dešava u žviotu, jer svaki vid borbe - samo učvršćuje i ojačava ono ili onoga protiv čega-koga se borimo.

4) Pitanje je: da li je baš dovoljno samo da pasivno smireno prihvatamo ono što nam se dešava? Da li je poželjno da "isključimo mozak" i trpimo ono što nas snalazi? Ili je potreban i jedan napor da se spoznaje ono što nas snalazi?

5) Kao što sam već navodio iz svog iskustva: jesu mi posle najvećih teških unutrašnjih dešavanja dolazili najveći lični uvidi, ali - da nije bilo mog napora spoznaje, sve bi, čini mi se, ostalo na istrpljenom.

6) Smireno suočavanje sa lošim "stvarima" i dešavanjima - da! Jer jasno je da vrlo često možemo uočiti da se radi o neminovnostima koje ne možemo svojom voljom menjati. Ali - uz napor samoosvešćenja i osvešćenja toga što nam se dešava.

7) Na drugoj strani su razni modeli, koje sam nazvao modelima moći - koji imaju UPRAVO SUPROTAN SMER: zasnivaju se na stavu da mi možemo da utičemo ili menjamo ono što nam se, iznutra i spolja, dešava. Da možemo da smer dešavanja sami biramo.

8) Iznutra - bolest možemo pretvarati u zdravlje, spolja - siromaštvo u bogatstvo. Po konceptu prihvatanja Božje Volje - i bolest i siromaštvo imaju svoju svrhu u rastu naše duše. Borba protiv njih, logično, znači borbu protiv Božje Volje. A ko se to bori protiv Božje Volje, izvlačimo zaključak iz takvog koncepta - ego.

9) Primena modela moći zaista može da sadrži jedan rizik: rizik od iluzije naše moći, odnosno, rizik od povlađivanja našim željama. Koje zaista mogu biti van svakog našeg duhovnog rasta.

10) Setimo se priče o bogatašu koji nakon smrti dospeva u neki drugi svet, u kojem mu se ispunjavaju sve želje, što ga vremenom zamori, pa na pitanje - ako je ovako naporno u raju, kako li je tek u paklu, dobija odgovor: "A šta misliš, gde se nalaziš?!". Tj. poenta je u tome da ispunjavanje nezaustavljivog toka naših želja može naš život da pretvori u pakao.

11) Alegorija iz "Tajne", sa duhom iz Aladinove čarobne lampe, koj ispunjava sve želje, bez pogovora, upravo je na tom rizičnom smeru... Ili, još jedna ilustracija iz "Tajne": čovek koji je primenom modela moći stekao 100.000 dolara, pa mu žena predložila: ako model "radi" za 100.000 dolara, "radiće" i za milion. Ako "radi" za milion... itd.

12) Tačno je da mi želimo da nam u životu sve ide "kao po loju", da imamo sve što poželimo, zdravlje, novac, itd. Ali, onda se postavlja pitanje - šta sa našom svešću? Da li se dobijanjem svega što želimo i sa dobijenim svim uživanjima - razvija naša svest? Ponovo preporučujem dobar Martinusov tekst (neko ga je dao ovde na "Magikusu") o razvojnim potencijalima pakla. Uslovi pakla nas i čiste, i izazivaju naprezanje naših duhovnih mišića.

13) Ali, tu postoji, kao što je naznačeno - rizik od pasiviziranja: "Sudbina mi je dodelila, ili - Božjom Voljom su mi dodeljeni siromaštvo i bolest, ja ih prihvatam, oni su mi, takoreći ŽIVOTNI CILJEVI".

14) OČIGLEDNO JE DA OBA KONCEPTA IMAJU SVOJE VREDNOSTI, ALI NIJEDAN OD NJIH KOMPLETNO, VEĆ - OBA SPOJENO, ili: ako iz oba preuzmemo ono što je u svakome najvrednije (to je ona ideja o ubiranju nektara iz raznih cvetova-duhovnih učenja-duhovnih dela).

15) Na jednoj strani: mi shvatamo da nas ne snalaze slučajno loše "stvari" u životu, shvatamo da one imaju jednu uzvišeniju svrhu u našem duhovnom čišćenju i rastu, da nas naprezanja na koja nas upućuju - duhovno jačaju i uzdižu.

16) Na drugoj strani: mi želimo da težimo promenama u sebi i u svom životu. Primenjujući neki od modela moći. Dakle, time što formiramo viziju izmenjenih stanja. I time što se stalno vraćamo toj viziji (tim vizijama), posvećujemo joj energiju svoje pažnje, uživamo u njoj. Verujemo u njeno ostvarenje.

17) Što nam u jačim životnim potresima to polazi za rukom -  to veću duhovnu snagu stičemo. I MI SVAKAKO SAMOM TOM SVOJOM TEŽNJOM - PRERAĐUJEMO SVE ONO NEGATIVNO ŠTO NOSIMO U SEBI ILI ŠTO NAS SNALAZI.

18) Tek u tom slučaju možemo reći da obavljamo svoju kompletnu ovozemaljsku misiju.

I misiju smirenog suočavanja sa negativnostima, čišćenja od njih i rasta izazvanog suočavanjem sa njima; i misiju božanskih ko-kreatora u našoj ravni Postojanja, tj. onih koji se uvežbavaju u ličnom kreiranju ili - "doradi" sebe i svoje sudbine.