1) MISAO JE NAŠA SVETLOST ILI NAŠA TAMA!

2) Cune mi je skrenuo pažnju na to da sam se previše usredsredio na MISAO, MIŠLJENJE, manje na SVEST. U smislu razlike: razvoj mišljenja - razvoj svesti.

3) Odgovorio sam, priznajući da je u pravu: da, ne uzimajući u obzir puke filozofske ili psihološke definicije i rasprave - nekako teško mogu da uočim jasno razgraničenje u našoj životnoj praksi. To, kakav je u našem svakodnevnom funkcionisanju odnos misli i svesti. Jer mene to zanima: praktično-duhovne i praktično-životne tzv. konsekvence ili - upotrebne vrednosti naših teorijskih postavki.

4) Pitanje odnosa i razgraničenja, ako je ono uopšte moguće, između misli i svesti, svakako ostaje nam kao trajno otvorena tema, suviše je ona komplikovana da bi se razrešila u jednom tekstu ili u jednoj misaonoj sesiji... Ovde je načinjem...

5) Po nekoj našoj polaznoj, "radnoj" predstavi - svest je sveobuhvatna, misao bi bila njen deo. Svest, kao skup svega što naše biće registruje: emocije, misli, vizije, nekakva sveukupnost energija našeg bića, koju uočavamo. Postoji deo ili delovi koje ne uočavamo, a koji jesu deo ili delovi našeg bića, poznato je to i iz psihologije (podsvest, itd.).

6) MISAO JE U SVEMU TOME, čak i da nam odnos misli i svesti nije sasvim jasan, U CENTRALNOJ POZICIJI. Bar to nam je očigledno.

7) Mišlju, i dalje - jezikom, što je drugo polje razmišljanja, mi konstatujemo sve sa čiime se suočavamo, u svojoj svesti i van ne. Ako uopšte i možemo reći - van nje, u smislu spoljašnjosti. JER SLIKA SPOLJAŠNJOSTI NAM POSTOJI, DOLAZI, ZAHVALJUJUĆI SVESTI. Ako čujemo neki zvuk - misao se pita: koji je to, kakav zvuk; odakle, zašto dolazi. Ako nam je poznat: misao stvara sliku instrumenta ili predmeta koji ga emituje, odnosno, bilo kakvu sliku koju vezuje za taj zvuk.

8) Bilo šta da radimo ili ne radimo - misao to konstatuje ili, to je odluka, posledica misli. Misli su  nam kao neka mapa pred očima, na osnovu koje se orijentišemo, snalazimo u realnosti. Na osnovu koje delamo...

9) U meditaciji ili u bezmisaonom opuštanju, čak da uzmemo najpoželjniju varijantu, da nam je svest zaista sasvim u jednoj tečki, mantri, ili da nam zaista lebdi u praznom prostoru naše unutrašnjosti, opet: misao to "oseća", konstatuje. Misao "oseća"... tj. mi osećamo, ali - misao uvek konstatuje šta osećamo.  

10) Misao i vizija. Negde se oni razdvajaju. Pa tako i u psihologiji imamo aktivnosti mišljenja i aktivnosti imaginacije. Ja bih rekao da je vizija - vid misli. Misaona slika.