Postoje neke sitnije duhovne (praktične) "cake" ili pomoćne tehnike, koje se mogu dodatno koristiti, za svakodnevna stabilizovanja.

1." Zamrznuti" stav.

Povremeno možemo zauzeti taj stav: da budemo sasvim nepokretni, da se pomalo i koncentrišemo na tu "zamrznutost".

Posebno je zanimljivo primeniti taj stav, povremeno, po nekoliko minuta, u razgovoru sa nekim, i posebno dok mi govorimo, ili dok odgovaramo na pitanja. Tu je dovoljno da pravimo lagane pokrete glavom.

Neki zanimljiv priliv snage, samopouzdanja, neko zanimljivo stabilizovanje treba da budu propratni efekat...

2. Opet povremeno - obraćanje pažnje na "treće oko" (između obrva, malo iznad) sagovornika.

Tu kao da nam se otvara poseban ugao viđenja sagovornika.

Čemu sve to?

G. Braden negde objašnjava da su i fizička merenja pokazala da postoji jako zračenje svakoga od nas... ne sećam se da li on navodi čitav metar oko nas.

I ne mora naš sagovornik da bude zlonameran, ali... može nositi u sebi loše energije. I može nas njima "doticati".

Prethodna dva načina bi bila kao mala zaštita ili kao naše malo stabilizovanje u spletu takvih energetskih uticaja.

"Zamurznuti stav" se može koristiti kao način opuštanja i stabilizovanja i kada smo sami.

3. Ja sam ovaj "metodić" nazvao "joga-lagani-pokreti".

To je kao da zamislimo da sve pokrete koje izvodimo - izvodimo kao jogu, lagano, sa koncentrisanošću na same te pokrete.

Ustajemo, odlazimo do police, uzimamo knjigu... To možemo izvesti za deset sekundi, I BEZ PUNE SVESTI O TOME ŠTA RADIMO, a možemo usporeno, za dva-tri minuta, sa punom koncentrisanošću na to što radimo.

4. Odvojimo dan za bezmisaonost...

Sa seansama (pola sata, sattj. koliko ko odredi...) za neposvećivanje pažnje bilo čemu, a u prepletu sa joga-laganim-pokretima.

Podrazumeva se: tog dana nema čitanja novina, uključivanja kompjutera, televizije...

Pola sata, sat... - gledamo u zid ili žmurimo (odnosno, ako smo u prirodi, posmatranje prirode, što je najbolja varijanta). Onda pola sata, sat... radimo neke neophodne poslove, po mogućstvu sa joga-laganim pokretima. Pa "u krug"...

Ako idemo u šetnju, opet, lagano, po mogućstvu - bez misli...

 

Svako može da proba bilo šta od ovoga, štetno sigurno ne može biti, a - ako oseti da ima nekog delovanja, može da traga za svojom merom i svojom posebnom varijantom...

Odnosno, kod onih koji nisu uhodani u opuštanju, može se javiti nervoza... Koja ne znači da su ove pomoćne metode loše, već - da je potrebno postupno uvežbavanje u njihovoj primeni.