ZAMISLIMO DA OD PRETHODNO NABROJANIH INFORMACIJA SASTAVIMO KNJIGU O OVOM DRVETU.

Kako bismo došli do informacije o nekom listu?

Ušli bismo u podsistem - "listovi".

Potom bismo ušli u podsistem tog podsistema, kojem list po starosti pripada (npr. "stari listovi").

U tom podsistemu podsistema bismo pronašli traženi list.

NA TOM PRINCIPU ORGANIZACIJE I TRAŽENJA INFORMACIJA ZASNIVAJU SE SISTEMI NAUČNIH ZNANJA, ODNOSNO - ZASNIVAJU SE ŠKOLSKI UDŽBENICI, JER ONI ODRAŽAVAJU SISTEME ZNANJA IZ ODABRANIH NAUKA.

Na primeru učenja u školi možemo da vidimo na kojim se zabludama i greškama zasniva pakovanje i učenje informacija po sistemima.

Na jednoj strani...

...Stalne promene u realnosti, ili, stalna nova znanja i informacije - stalno urušavaju sisteme, NAMEĆU POTREBU STALNIH KOREKCIJA SISTEMA, u našem slučaju, sistema znanja o drvetu koje posmatramo.

Seljaku koji je radio u polju, zatrebala grana, da podupre nešto, odsekao granu...

REMETE SE DVA PODSISTEMA, i onaj sa granama, i onaj sa listovima.

NAPISANI SISTEM ZNANJA O DRVETU - VIŠE NIJE VALIDAN, VIŠE NIJE ISTINIT.

Naučnik, koji je tek napisao knjigu, još je nije ni štampao, a - već mora da unosi korekcije!

Ili, zamislimo da je naučnik pisao svoju knjigu o drvetu pre pronalaska mikroskopa.

Njegov opis se zasnivao na onome što je mogao da vidi golim okom.

Odjednom, CEO NJEGOV SISTEM ZNANJA O DRVETU MORA DA SE PRERADI, JER SA UPOTREBOM MIKROSKOPA SVI OPISI DOBIJAJU SASVIM NOVE DIMENZIJE.

Na drugoj strani...

...Pri zamišljenom učenju ili pamćenju informacija sistema znanja o drvetu...

NEKA SE SVAKO ZAMISLI, TJ. NEKA SE PRISETI SVOJIH UČENJA RAZNIH PREDMETA U ŠKOLI.

UOČIĆE LAKO I JANO: DA NAŠ UM NE MEMORIŠE INFORMACIJE PO SISTEMIMA.

U tim smislu da nam je dovoljno da nam neko zatraži neku informaciju, a da mi začas obavimo u umu pretragu, prođemo začas kroz sisteme i podsisteme, KAO DA SMO ZA KOMPJUTEROM, i dođemo do tražene informacije.

BUDIMO ISKRENI...! MOŽE LI NEKO DA NAVEDE JEDAN JEDINI PRIMER, DA JE NA KRAJU ŠKOLSKE GODINE IMAO "U GLAVI" SVE, JASNO SREĐENE I SPAKOVANE, INFORMACIJE IZ NEKOG NASTAVNOG PREDMETA?

A KOJI SU SVE PSIHOLOŠKI PROBLEMI SAMOPRISILJAVANJA NA MEMORISANJE INFORMACIJA SPAKOVANIH PO SISTEMIMA, TO JE NAJBOLJE MOGAO DA OSETI SVAKO KO SE SUOČAVAO SA UČENJEM "GRADIVA" KOJE SE SVODILO NA TZV. SUVOPARNE ČINJENICE. "Suvoparne činjenice", tj. u slučajevima kada nije bilo pripovednih momenata, kao pri učenju istorije; ili u kojem nije bilo izvođenja eksperimenata i rešavanja zadataka.

AKO NAŠ UM PRI MEMORISANJU INFORMACIJA NE FUNKCIONIŠE NA PRINCIPU FORMIRANJA SISTEMA, KAO KOMPJUTER, ONDA JE JASNO DA NAM PAMĆENJE TAKO SPAKOVANIH INFORMACIJA NITI DELUJE KAO PRIJATNO, NITI JE DUGOROČNO EFIKASNO.

 

ONDA, U ČEMU JE REŠENJE?

Ne kažem da imam rešenje.

Ali mogu da kažem da se trudim u tom smeru!