1) Fraktalno mišljenje vezao sam u prethodnim tekstovima za sliku tkanja veza na fejsbuku.

2) Svaka ideja ima svoje "valence", preko kojih se može povezivati sa drugim idejama.

3) Sveobuhvatnije sagledavanje znači da se malo "izmaknemo" i nastojimo da sagledavamo što širi krug aspekata pitanja na koje se fokusiramo.

4) U TAKVOJ OTVORENOSTI SVESTI: MI MOŽEMO NALAZITI VALENCE ZA POVEZIVANJE SA ODABRANOM TEMOM I IDEJA KOJE SE MEĐUSOBNO ISKLJUČUJU.

5) To je donekle demonstrirano u prethodnim tekstovima u kojima su povezivani paradoksi o Božojoj Volji i o upravljanju sudbinom.

6) Što bi značilo da su naša sporenja u slučajevima kada se ne slažemo oko nekih ideja: "VEŠTAČKI" PROBLEM.

7) JER SVI MI SVOJIM IDEJAMA TKAMO ISTI TEKST-FRAKTAL, KOJI SE ŠIRI U BESKONAČNOST. SAMO ŠTO GUBIMO IZ VIDA RAZNE POVEZNICE, BILO DIREKTNE, BILO INDIREKTNE, PREKO DRUGIH KRUGOVA ŠIRENJA TEME, SA CENTRALNOM TEMOM.

8) Na ova razmišljanja me je podstakao komentar MGracan, ispod mog teksta "I trpljenje, i menjanje". Pa, evo kako se taj komentar SVOJIM VEZAMA uklapa u tkanje Teksta kojem pripada moj tekst...

9) "Mislim da smirenost nije posve sveobuhvatni lijek". Naravno, jer je smireno podnošenje onoga što nam se u životu dešava (na tu smirenost se rečenica odnosi) - samo jedna od valenci u centralnoj temi duhovnog rasta.

10) "Ja bih radije rekla da treba ići od premise ŽIVOT JE DAR! i sa tom potkom u pozadini svijesti reagirati na sve što nam život donosi."

"Život je dar" - može se vezati i za stav težnje lepim dešavanjima u životu, i za stav prihvatanja patnje, kao puta duhovnog rasta. Jeste u ovom drugom slučaju stav koji je neuobičajen, ali - onaj ko ga prihvata kao princip, prihvata život sa poteškoćama - kao dar za maksimalni duhovni rast.

11) "Kad znaš da si dobio igračku koja je ovakva ili onakva i da iz te igre nešto dobivaš kako god ti se položile karte, i najgore što ti se događa u životu ne primaš smrtno ozbiljno nego se - suprotno tome - uštimaš na frekvenciju agape-a i promatraš što ti se događa. Onda je sve lakše, i patnja i bol, čini mi se."

Uprkos svim teškim dešavanjima, svakako je znak duhovne snage da se gaje pozitivni stavovi i postupci prema drugima, susretljivost i duboko razumevanje. To je jedna valenca: naš ispravan i pozitivan stav prema drugima u procesu suočavanja sa mukama.

12) Druga je ovde indirektno iskazana: " i najgore što ti se događa u životu ne primaš smrtno ozbiljno". Ne znam da li je MGracan imala u vidu šalu i humor, možda je paradoksalno, ali - iz iskustva mi je poznato da je ta valenca često iskrsavala kao jedan od mehanizama koji su mi pomagali. Naravno, ona se može aktivirati kada imamo mogućnosti za nju, dakle, kada nas dešavanja ne guše previše...

13) Dakle, kada smo usmereni na sveobuhvatnije sagledavanje - onda vidimo da svi zajedno učestvujemo u tkanju jednog beskrajnog teksta, čak i kada se ne slažemo. S tim što samo treba da se uvežbavamo da uočavamo veze između naših ideja koje se isključuju, veze, koje nemamo u vidu kada smo usmereni na neslaganje.