10) Dao je neko ovde, na "Magikusu", odlomak iz Martinusove knjige... ne sećam se koje, ali poenta je u tome: da su nam uslovi "pakla", u kojma živimo - MOGUĆNOST ZA RAST. Da bismo bez tih uslova tavorili u stanju svesti u kojem smo se zatekli. Kako da nas "pakao" i uslovi "pakla" razvijaju, kada svi, normalni, ljudi na planeti, baš žele i teže što lepšim i prijatnijim uslovima za život...?!  

Znači li to, po Martinusu, da svi oni, normalni (koji se bar tako definišu), koji ne vole teška unutrašnja i spoljašnja dešavanja  - beže OD RAZVIJAJUĆIH "PAKLENIH" USLOVA?

Ispada tako nekako. Ako verujemo Martinusu. Ali, hajde da poverujemo sebi...

11) Ja treba da zamenim lampicu u šporetu. To je za majstora kao što sam ja - rutinska operacija. Hm, bila bi, da nema i ovde onog simboličnog saplitanja...! Samo što je ono ovde spoljašnje.

Stakleni deo lampice se odvojio od dela koji se zašrafljuje i - ostao u ležištu. A da bi se on odvio, a on je na "plafonu" rerne... Ko zna - zna, o kojim peripetijama govorim...

12) ŠTA RADIMO ILI RADITE - KADA NAIĐETE NA PROBLEM, MUKE, KVAROVE...?

Panika, stres? Ili unutrašnja koncentrisanost na to da se problem, muka, kvar... shvate, da se ODGONETNU, da se shvati njihova funkcija u našem životu, a u nekoj dubljoj perspektivi - u našem rastu? Da li se do užarenosti angažuje naša kreativnost? Odnosno, da li se grčevito fokusiramo na našu intuiciju, duhovno čulo, DA SHVATIMO ŠTA NAS JE TO I ZAŠTO SNAŠLO? Da shvatimo kako da reagujemo. Kako da se postavimo.

KOD ONIH, KOD KOJIH NEMA TAKVIH MUKA-PROBLEMA, NEMA NI OVIH NAPREZANJA... Logično... Valjda...

13) Posle tog jakog untrašnjeg naprezanja, po dolasku sa čika-Perine slave, i sledećih dana...

Pokušaji da i dalje pišem - onako kako sam pisao, nisu mi polazili za rukom. Nije mi se dalo. Od tog unutrašnjeg, sa dodatkom spoljašnjih, davljenja - jednostavno kao da mi se javljalo neko unutrašnje gađenje, pri pomisli i pokušaju da napišem neki tekst sličan onima koje sam do tada pisao. To sa pisanjem je samo delić šire priče...

14) Psić koji mi skavliči pod prozorom je delić te šire priče.

Unutrašnje naprezanje, simbolično, naravno, navelo me je da pitam Milana, za psa...

Kaže Milan: psić je privremeno tu, preseliće ga na plac...

15) Muka i problem nas navode na unutrašnje naprezanje...

UNUTRAŠNJE NAPREZANJE NAS USMERAVA KA NAPORU SPOZNAJE. Kojim se rađaju uvidi.

Uvid po uvid - postupno shvatanje sve složenijih aspekata stvarnosti. Proširenje svesti?

Da li je nekome blisko takvo iskustvo?

KROZ SVE MUKE KOJE SU ME POSLEDNJIH GODINA PRATILE - TO MI JE POSTALO KAO KRISTALNO JASAN PRINCIP: POSLE NAJJAČIH UNUTRAŠNJIH NAPREZANJA - DOLAZILI SU NAJDUBLJI UVIDI.

16) Niko ne voli unutrašnja naprezanja, muke, probleme...

Ideja sa meditacijom i sa duhovnim tehnikama, koje nam donose duhovni rast, koje nas dovode do blaženstvovanja...

Ne smatram da to ne daje efekte. Ne smatram da je to pogrešno. Ali, kao što se lepo objašnjava u nekoj objavi: u teškim uslovima na Zemlji - imamo prilike za toliko intenzivno energetsko čišćenje i duhovni rast, da su u višim dimnzijama postojanja - za isti efekat potrebni  neuporedivo više "vremena" i napora. Osećaji i uslovi su neuporedivo lakši, ali je i rast neuporedivo sporiji.

Dakle, sve ima svoje pluseve i svoje minuse. Ko se odlukom svoje duše opredelio za blaženstvovanje na Zemlji - ima to, ali nema i intenzivniji duhovni rast. Ko se opredelio da prođe kroz pakao - ima to, ali: IMA I MNOGO VEĆU DUHOVNU DOBIT.

Problem je što mi ovde, kada se inkarniramo, sve to, sve te svoje odluke i principe rasta, zaboravimo...

17) Problem sa lampicom... Pokušao sam jednim motorcanglama (čini mi se da ni ovo nije književni izraz, ali sada nemam vremena time da se zamajavam...!). Naravno, ne ide. Svakako je zapekao onaj deo sa navojima... Ni makac. Ja znam da ću naći rešenje, da moram naći rešenje. Ali, jedne motorcangle - ne ide! Šta to znači?