PAS, BATINA, I SUFI

 

       Neki se čovjek odjenuo u kozju vunu, prepoznatljivu odjeću sufija. Idući putem, naiđe na psa lutalicu, pa ga odalami štapom. Jaučući, pas pobježe do velikog mudraca Abu Saida.

        "Tražim pravdu"! dahtao je pas. "Onaj me čovjek ni kriva ni dužna udario"!

        Abu Said pozva tog čovjeka.

        "Zašto si to učinio, kazuj"?

        Čovjek reče:

        "Nisam to učinio slučajno, ni zbog  hira, već zato što je pas onečistio moju sufijsku odjeću".

        Ali pas je tvrdio da nije ni stigao prići sufiju, i da prema tomu nije ni bio u mogućnosti onečistiti mu odjeću.

        Abu Said reče psu:

        "Prije no što obojica izađete pred Konačni Sud, dopusti mi da ti nadoknadim štetu i bol od udarca".

        Pas se tada obrati mudracu:

        "O veliki i mudri učitelju, kad sam ugledao ovoga čovjeka u ruhu sufija, zaključio sam da mi on neće ničim nauditi, već naprotiv, pomoći mi. Da sam vidio čovjeka u običnoj odjeći, njega bih zaobišao u široku krugu. Moja je istinska pogreška u tomu što sam sudio po vanjskomu izgledu. Želiš li ga kazniti, onda mu uzmi odjeću izabranih. Liši ga ruha kakvo nose pravednici"...

        Sam je pas bio jedan od pravednika.

 

        (Perzijska, turska, arpaska priča u navodu kod I. Shaha, prevela i prepričala V.K.)

 

Vesna Krmpotić, BASNE, zbornik priča iz opusa MEĐU NAJLJEPŠIMA NAJLJEPŠE  širom svijeta i diljem vremena