8. BIO JEDNOM JEDAN, BILA JEDNOM JEDNA

 

        Bio jednom jedan, bila jednom jedna.

        Ali jedan i jedna nisu bili jedno.

        Bili su dvoje.

        To je bilo davno, u raju.

 

        Zbog toga što nisu bili jedno, vrata raja su se za njima zatvorila, zemlja se pod tabanom stvrdnula, krenule jezde, prijezde, najezde. Zbog toga što nisu bili jedno, narodi, koji jurnuše iz njihovih slabina, zavadiše se, zaratiše, zarobiše se, poubijaše se. Zbog toga što nisu bili jedno, sve drugo oko njih razlomi se na stotine, tisuće, milijune, bilijune, i stade se zaklinjati u snagu broja. Nikoga ne bijaše da se jedni, svi su se dvojili i bezbrojili.

        Da su jedan i jedna bili jedno, znalo bi se gdje je raj.

 

        Priča može i ovako započeti:

        Jednom, u raju, jedno se zaželi podijeliti na jednoga i jednu.

        I podijeli se - zato da bi se opet srelo, kad jednom u dvoje prebroji pijesak nepregledne pustinje broja.

 

 

 

        Komu sve to treba? Zbilja, moglo bi i bez toga...

 

Vesna Krmpotić, DIVNI SRANAC, knjiga 1.