Jedan svećenik povjerio mi je kako njegov prijatelj boluje od side. Istovremeno, dešavalo se nešto veoma čudno. Taj čovjek je govorio: „Počeo sam da živim tek kada mi je lekar saopštio da sam zaražen i da je smrt neizbežna". Možda nećete povjerovati, ali svećenik je dodao sledeće: „Upoznao sam oko trideset osoba u istoj situaciji, i gotovo polovina njih rekla mi je nešto slično tome". Kako to da ljudi tako različito reaguju na istu stvar? To zavisi od strukture njihove ličnosti.Netko nije održao riječ koju vam je dao? Netko vas je odbio, ostavio? Ne. Niko vam nikada nije naškodio u čitavom vašem životu. Nikad vas nijedan događaj nije poremetio. Uvek ste vi to učinili. U suštini, niste baš ni vi, jer to niko ne bi uradio svojevoljno. Vaša uslovljenost, mentalni sklop vaše ličnosti izazvale su takve stvari, sam vaš duhovni pristup životu. To je ono što treba da se promijeni -vaša glava!

Prijeđimo na novu vježbu. Mislite na problem koji imate s nekim, o kome god da se radi. Možete misliti da ta osoba ne zaslužuje vaše povjerenje, da je dosadna, lenja, sumanuta, vulgarna.

Ako imate problema s drugima, pripremite se na nešto što vas može iznenaditi: nešto u vama ne valja.

Prepreka nije u odnosu sa drugima. Ako se vi promijenite, sve će se promijeniti. Ako vam pođe za rukom da se distancirate od samih sebe, ljudi oko vas će se promijeniti. Vi ne vidite ljude onakve kakvi stvarno jesu, već onakve kakvi ste vi! Ako me neko nervira i ljuti, nešto u meni ne valja. Moram se promijeniti! Kako mogu nekome dati moć da izazove nervozu u meni? Kako dati nekome moć da odluči o mom raspoloženju, da li ću biti tužan ili radostan? Ako nekome poklonimo takvu moć, ne možemo da se zaštitimo od posjledica onoga što činimo. „U prirodi ne postoje pohvale ni kazne, samo posledice." Potrebno je samo odrasti i suočiti se s njima.

Neophodna je i hrabrost da ne dozvolimo da budemo upotrijebljeni. Ljudi se boje da kažu ne, da odlučno kažu nekom da se pobrine o svom životu: „Živi svoj život i pusti mene da živim svoj!" Tada je nemoguće izbeći posljedice toga što ste dozvolili da budete upotrebljeni.

Naša sreća nikada nije posljedica nečega. Istinska sreća nema uzroka, nije ničim uslovljena. Kako vam to izgleda? Ako vas neko učini srećnim, ili ste zadovoljni svojim poslom, to nije prava sreća, već ostvarenje određene želje: hoću neku stvar, tražim je, uzimam, oduševljavam se, idem do kraja, osjećam zadovoljstvo, uživam u tome, posle nekog vremena počinje da me zamara. Ako ne uspevam da dobijem konkretnu stvar, postajem uznemiren. To nije sreća! To je emocija. Zadovoljavanje želje.

Ponekad mislim da su gotovo svi ljudi predodređeni da budu nesretni. Oni jednostavno ne mogu da ne budu nesretni. I lutaju životom, gore-dole, kao klatno, pateći. Ponavljam: sreća nema uzroka. Kada vam ništa ne može naškoditi, nijedna osoba, nikakav događaj, ništa, tek tada ste zaista sretni.