Ono što postoji u našoj svijesti, neprekidno se filtrira. Kakvi su to filteri? Strahovi, želje, odnosi, uvjerenja, navike i uslovljenosti. Oni vrše selekciju onog što opažamo svojim čulima. Naše senzacije nisu realne, već reagujemo na slike koje izgrađuje um. Mogu, recimo, da ugledam nekog, prepoznam u njemu Amerikanca, i reagujem pozitivnim osećanjem; neko drugi, gledajući istu osobu, može reagovati krajnje negativno. Da li vidimo ljudsko biće ili samo našu sliku o njemu? Na osnovu reakcije drugih može se zaključiti da li smo motivirani impulsom „sada i ovdje" ili predubeđenjem.

Kada želite nešto, obraćate pažnju na mnoge stvari koje drugi uopšte ne primećuju. Neka majka u stanju je duboko da spava usred neke gungule, ali budi se na prvi uzdah svoga deteta. Zašto? Njena čula filtriraju druge zvuke. To je nešto u nama, kao neki senzor, koji reaguje na ono što je nama bitno u životu.

Takva percepcija zavisi od uslovljenosti koja nam je davno usađena.

Ako se neko osjeća inferiorno u nekom ambijentu, neprekidno će registrovati signale koji mu potvrđuju takvu ideju. Naša ubjeđenja ne moraju uvijek biti potvrđena. Ako mislim da Amerikanci imaju određene karakteristike, vidjet ću u njima ono što će potvrditi moje predubeđenje.

Živimo, dakle, s rezultatima mnogih selektivnih procesa, filtriranja i predrasuda. Šta u stvarno- sti postoji u našem umu? Pridružimo predstavama naše mentalne konstrukcije i prosuđivanja. „Ovo je dobro, ovo je loše, ispravno, pogrešno, itd." U stvarnosti ne postoji ni dobro ni zlo, kako u ljudima, tako i u prirodi.

Postoji samo mentalno vrednovanje koje se primenjuje na ovu ili onu stvarnost. Takva vrednovanja mogu biti, recimo, koji je tim bolji, koji je najbolji, kada je pobeda dobra, kada je loša, itd. U stvarnosti postoji samo igra i igrači koji učestvuju u njoj, kao i lopta koja se šutira i hvata. Lopta i igrači pomjeraju se duž ograničenog terena za igru. Takvim akcijama ljudi dodaju posebna vrednovanja; postaju ; navijači više radi nekog dresa ili iz određene ideje nego zbog postojeće stvarnosti.

Ljudi završavaju u ovakvoj standardnoj konfuziji, jer jure za stvarima kao budale, a da ne znaju ni šta su.

Neprestano propuštaju stvarnost kroz svoje filtere, svoja vrednovanja i želje. Uvode dobro i zlo u stvarnost kao da pumpaju balon. Uporno se drže toga da su određene stvari poželjne, dok su druge nepoželjne, neke su ispravne a druge pogrešne. Stvari su, međutim, takve kakve su, shvatali ih mi ili ne.