Odigraj "Tarot DA/NE"

Kalendar događanja

Član irida

Upisao:

irida

OBJAVLJENO:

PROČITANO

61

PUTA

LEKSIKON OSNOVNIH JUNGOVIH POJMOVA - SVEST

LEKSIKON OSNOVNIH JUNGOVIH POJMOVA - SVEST
O velikom značaju koji za njega ima svest, pisao je posle jednog impresivnog doživljaja na putovanju po Keniji, formulišući to sledećim recima: "Ljudska svest jc stvorila prvo objektivno biće i smisao i time jc čovek zauzeo svoje važno mesto u velikom procesu postojanja", (Erinnerungen, str. 259f.).

SVEST

Iako sc Jung u svom terapcutskom radu i svojim spisima pretežno bavio problemima nesvesnog i njegovim dominantnim odlikama (arhetip, slika, simbol, san itd.), nije gubio iz vida da svest predstavlja neophodni antonim. O velikom značaju koji za njega ima svest, pisao je posle jednog impresivnog doživljaja na putovanju po Keniji, formulišući to sledećim recima: "Ljudska svest jc stvorila prvo objektivno biće i smisao i time jc čovek zauzeo svoje važno mesto u velikom procesu postojanja", (Erinnerungen, str. 259f.). Ako zamislimo svesno-nesvesnu celovitost psihe na modelu kugle, onda bi svest bila mali odsečak celokupne površine a Ego bi predstavljalo središte tog polja. Svesno je sve ono što Ego opazi i zna. On je organ opažanja koji registruje mnogostruke veze sa okolnim svetom i tumači ih, asimilira slike i simbole nesvcsnog i sređuje ih kao pojmove i reči (1). Dok svesne psihičke funkcije i delove ličnosti možemo relativno jasno da razgraničimo i odredimo, to kod sadržaja nesvesne psihe sa njenim arhetipskim slikama i kompleksnim energetskim poljima nije sasvim moguće (2).

Za Junga, svest je "organ za orijentaciju" koji jc bliže opisan putem orijentacionih funkcija psihologije tipova. Pomoću čulne funkcije, Ego (odn. Ja) i svest opažaju stvarnost u spoljnjem i unutrašnjem svetu. Tu spadaju i sva čulna opažanja. Mišljenje tumači opaženo i govori "šta" je to. Osećajna funkcija registrujc prirodu iskustava i oseta i ocenjuje ih, na primer, po sistemu prijatno-neprijatno, radost-neraspoloženje, dobro-zlo itd. (3). Uz to, dolazi intuicija kao instinktivno razumevanje. Tako svest poseduje važnu struktuirajuću i osmišljavajući! funkciju. Ona jc, dalje, važna za savlađivanje nagona i instinkata u čoveku. Ove se funkcije mogu porediti sa jahačem koji svog konja vodi na empatičan način. U duhovnoj i psihološkoj situaciji naše zapadne kulture doživljavamo snažnu dominaciju svesti, koja svesno i nesvesno potiskuje druge aspekte našeg duševnog života, na primer, delatnost mašte, mišljenje u slikama i snevanje. Jung ističe da se svest kompenzatorski ponaša prema potisnutom materijalu nesvesvnog, kao i prema psihičkim sadržajima koji još nisu dosegli prag svesti.

(1) Svest. Pod svešću shvatam vezanost psihičkih sadržaja za Ja (vidi Ja), ukoliko Ja ovu vezanost oseća kao takvu. Veze sa Ja, ukoliko ih on ne oseća kao takve, jesu nesvesne. Svest jc funkcija ili delatnost koja održava vezu psihičkih sadržaja sa Ja. Svest nije identična sa psihom, zato što psiha predstavlja celokupnost svih psihičkih sadržaja koji nisu svi nužno neposredno povezani sa Ja, odnosno nisu vezani za Ja u toj meri da bi imali kvalitet svesnosti. Postoji mnoštvo psihičkih kompleksa koji nisu svi neophodno povezani sa Ja. (GW 6, § 758)

(2) Možemo zamisliti da se čovekova ličnost sastoji od dva dela. Prvo od svesti i svega što ona obuhvata, i drugo, od velike zaleđinc nesvesne psihe koja sc ne može odrediti. Svcsna ličnost može se, manje ili više, jasno odredili i razgraničiti, ali ako jc reč o celini čovekove ličnosti, onda se mora priznali da je njen potpuni opis nemoguć. Drugačije rečeno, postoji neizbežno nerazgraničivo i neodredivo, dopunsko Nešto u svakoj ličnosti, ukoliko se ona sastoji od svesnog dela koji se može posmatrati i koji ne obuhvata neke faktore, čije postojanje moramo pretpostavili da bismo objasnili izvesne činjenice. Nepoznati faktori sačinjavaju ono što označavamo kao nesvesni dco ličnosti. (GW 11, § 66)

(3) Nerazgraničivc sposobnosti čoveka su, kao što je poznato, mnogobrojne. Ne želeći da se izgubim u kauzalističkim pojedinostima, ograničiću se stoga na normalne i stalno prisutne sposobnosti svesti. Svest je u prvom redu organ za orijentaciju u svetu spoljnih i unutrašnjih prilika. Svest najpre i pre svega konstatujc da nešto postoji. Te sposobnosti označavam kao oset. Time se nc misli na neku specifičnu čulnu delatnost, već na opažanje uopšte. Sledeća sposobnost daje tumačenje onoga što je opaženo. To nazivam mišljenjem. Ta funkcija asimiluje opaženo i time objekt opažanja u većoj meri pretvara u psihičko nego što se to dešava samo putem oseta. Treća sposobnost utvrđuje vrednost objekta. Tu vređnosnu funkciju nazivam osećunjem (čuvstvom). Željna i neželjna reakcija osećanja odgovara najvišem stepenu subjektivizacije objekta. Osećanjc ga dovodi u tako blisku vezu sa subjektom da ovaj mora da odluči o prihvatanju ili odbijanju. (G\V 8, § 256)

Pregled najnovijih komentara Osobne stranice svih članova kluba

DUHOVNOST

VELJAČA...

METODE I TEHNIKE

BRZI CHAT

  • Član vanessavanessa

    *

    24.02.2020. 19:49h
  • Član mkrmarmkrmar

    Svjetlosni zagrljaj

    16.02.2020. 12:18h
  • Član mkrmarmkrmar

    Dobar dan svma !

    16.02.2020. 12:17h
  • Član bglavacbglavac

    Nedjelja, predivan dan, neka vam je radostan. LP

    16.02.2020. 08:31h
  • Član vanessavanessa

    ♥ ☕️Lp ♥ ☕️♥ ☕️♥ ☕️♥ ☕️

    15.02.2020. 15:39h
  • Član bglavacbglavac

    Drago nam je da si tu. Lp

    12.02.2020. 09:02h
  • Član www.yahoo.comwww.yahoo.com

    ☕️♥♫♥ ☕️♥

    12.02.2020. 08:34h
Cijeli Chat

TAROT I OSTALE METODE

MAGIJA

MAGAZIN

Magicusov besplatni S O S tel. 'SLUŠAMO VAS' za osobe treće dobiMAGIFON - temeljit uvid u Vašu sudbinuPitajte Tarot, besplatni odgovori DA/NEPitaj I ChingAnđeliProricanje runamaSudbinske karte, ciganiceOstvarenje željaLenormand karte

OGLASI

Harša knjigeDamanhurSong of SilenceSpirit of TaraIndigo svijetPranic HealingSharkUdruga magicusUdruga leptirićiSmart studioHipnoza ZagrebKreativna akademijaSvijet jogeInfo izlog

Jeste li propustili aktivacijsku e-mail poruku?

Javite nam se na info@magicus.info

LEKSIKON OSNOVNIH JUNGOVIH POJMOVA - SUPROTNOSTI LEKSIKON OSNOVNIH JUNGOVIH POJMOVA - TIPOLOGIJA, TIPOVI