STRUKTURA SNA

Tokom svog dugogodišnjeg naučnog rada na snovima, Jung je zapazio da svi snovi kojih se čovek potpuno scća imaju iste strukturne karakteristike. Dramski uzorak mnogih snova pokazuje najveću sličnost sa klasičnom dramom. Zbog te adekvatnosti između drame i sna mnogi ljudi su posebno impresionirani tim klasičnim komadima, jer se govori o nečemu urođenom. U antičkoj Grčkoj posebno su negovani odnosi drame i sna, pri čemu su pacijenti u tadašnjim "psihosomatskim klinikama", na primer u Epidauru, mogli da uz tadašnji metod lečcnja i inkubacione snove da i u susednim amfiteatrima svesno i dodatno dozive osnovne duševne konflikte. Ali obratimo se sada pojedinim aspektima strukture sna. Na početku svakog sna daju sc podaci o mestu i vremenu radnje, a potom se pojavljuju akteri. Umesto njih to mogu ponekad biti stvari ili životinje koje meritorno određuju radnju. Te različite podatke o početnoj situaciji Jung naziva ekspozicija sna (1). Pri praktičnom radu na snovima, pri tumačenju snova i pri uspostavljanju konteksta i osvetljavanja "mesta u životu", mogu postati svesna važna istorijska iskustva iz individualne životne istorije. Ekspozicija osvetljava istoričnost sna.

Drugi aspekt strukture sna koji Jung naziva zaplet prikazuje snevača zapetljanog u suprotnosti koje proizlaze iz nerešenih problema životne istorije. Ovi problemi dobijaju posebnu psiho-dinamiku time što se svesnim saznanjima pridružuje višeslojni, nesvesni način gledanja duše. Nesvesno pokušava da određeni problem učini razumljivim svesti jezikom slika i simbola.

U trećoj fazi sna radnja se dovodi do vrhunca koji Jung označava kao kulminaciju ili peripetiju (preokret). Na dramskom vrhuncu dešava se samo nešto odlučujuće. Često snevač doživljava kako je stavljen pred tešku odluku. U na izgled bezizlaznim situ-acijama iz sna neko jc na ovom dramatičnom vrhuncu ispunjen strahom ili se budi obliven znojem.

Kraj sna predstavlja lizis (razrešenje) koje ne pruža uvek željeno patentno rešenje. Delanjem sna proizveden rezultat daje snevaču i terapeutu najčešće važna uputstva o daljem razvoju i neophodnim sledećim koracima. U sadržajan završetak sna ubrajaju se naročito kompenzatorska funkcija ili prospektivna uputstva o budućim razvojnim mogućnostima. U brojnosti i višestranosti najvećeg broja snova koji su za mnoge ljude zbunjujući, prva pomoć se upravo sastoji u spoznaji raznih strukturnih elemenata.

(1) Svakako postoji velika većina "prosečnih" snova, u kojima se može prepoznali određena struktura i koja jc dosta slična strukturi drame, Na primer, san počinje sa podatkom ojnestu radnje, kao: "Nalazim se na ulici, u jednoj aleji", ili: "Nalazim se u jednoj velikoj zgradi, nalik hotelu" itd. Uz to često sledi podatak o akterima na primer: "Idem sa svojim prijateljem X u šetnju gradskim parkom. Na jednoj raskrsnici nailazimo iznenada na gospođu Y", ili: "Sedim sa ocem i majkom u železničkom kupcu", ili: "Ja sam u uniformi, a mene okružuju mnogi drugovi iz službe" itd. Podaci o vremenu rede se javljaju. Ovu fazu sna nazivam ekspozicijom. Ona navodi mesto radnje, aktere a često i polazni položaj.

Druga faza je zaplet. Primer: "Nalazim sc na ulici, u jednoj aleji. U daljini se pojavljuje automobil koji se brzo približava. Kola se kreću veoma nesigurno i mislim da jc vozač pijan." Ili: "Gospođa Y je izgleda vrlo uzbuđena i želi mi nešto došapnuti na brzinu, što moj prijatelj X očigledno ne treba da čuje." Situacija se na izvestan način komplikuje, nastaje izvesna napetost, jer sc ne zna šla će sc sada desiti.

Treća faza predstavlja kulminaciju ili peripetiju. Ovde sc zbiva nešto odlučujuće, događa se preokret, kao u primeru: "Odjednom ja se nađem u kolima i naizgled ja sam taj pijani vozač. Ne mogu da zaustavim kola koja jure brzo i uz lomljavu udaram u zid." Ili: "Gospođa Y odjednom preblede i sruši se na zemlju."

Četvrta i poslednja faza je lizis, ruzrešenje ili rezultat nastao radom sna (ima izvesnili snova, kod kojih nedostaje četvrta faza što može da predstavlja poseban problem koji ovde nije za raspravljanje). (GW 8, § 561 ff.)