NUMINOZNOST

Numinoznost je po Jungu, osnovna odlika arhetipa. To je jedna vrsta
emcionalnog naboja koji se uvek prenosi na svest kada se pojavi neka arhetipska slika ili nastane neka arhetipska situacija" (Briefe JJI, 52). U definisanju ovog pojma Jung se oslanja na R. Ota (Das Heilige), koji pojam numinoznog upotrebljava za neizrecivo, tajnovito i užasavajuće, kao nešto "sasvim drugo" u ljudskoj spoznaji Boga. U oblasti dubinske ps1holog1je, posebno u psihologiji kompleksa, pojam numinoznosti
izražava snagu i zastrašujuću moć duševnih sila (l). Ova izvanredna dejstva pomažu nam da shvatimo zašto je dubinskoj psihologiji uopšte i jungovskoj psihologiji posebno teško da se uključe u takozvani naučni konsenzus. Numinoznost je najtešnje povezana sa arhetipom. Njegovo pojavljivanje i delovanje odlikuju se numinoznošću (2). Preciznije rečeno, to su arhetipske slike i simboli koji deluju zastrašujuće na svest i Ego i ujedno izazivaju proširenje svesti. Na kraju, napomenimo još i to da numinoznost u oblasti religioznih nauka upućuje na božansko i/ili na demonsko.

(l) Poneko će se još setiti kakva se svuda pođigla bura ogorčenja kada su
Frojdovi radovi postali opštepoznata stvar. Ove kompleksne reakcije prinudile su istraživača na izolaciju, koja je njemu i njegovoj školi donela prekor dogmatizma. Svi psihološki teoretičari iz ove oblasti izlažu se istoj opasnosti, jer oni rukuju predmetom koji se odnosi na nesavladano u čoveku, na numinozno, kako je to izvrsno označio Oto.
Tamo gde počinje ob last kompleksa, prestaje sloboda za Ego, jer su kompleksi duševne sile, čija. najintimnija priroda još nije temeljito ispitana. Svaki put kada istraživanje uspe da još malo dalje prodre u duševni tremendum, to će, kao i dosad, izazvati reakcije kod publike, bar kao i kod pacijenata koji iz terapeutskih razloga daju povoda za
nastupanje protiv nedodirljivosti njihovih kompleksa. (GW 8, § 216)

(2) Pojavljivanje arhetipova ima izrazito numinozan karakter koji se mora označiti ako ne kao "magičan", onda bar kao duhovan. Stoga je ovaj fenomen za psihologiju religije od najvećeg značaja. Efekat toga nije sasvim jednoznačan. On može biti isceljujući ili razarajući, ali on nije nikada indiferentan, jer se prirodno pretpostavlja izvestan stepen javnosti. Ovaj aspekt izvanredno zaslužuje oznaku "duhovni". Naime, ne događa se retko da se arhetip pojavi u snovima ili maštarijama u obliku duha ili se čak ponaša kao sablast. Njegova numinoznost ima često mističan kvalitet i deluje odgovarajuće na narav. Upravo kod ljudi koji daleko od pomisli  na takve napade slabosti, on mobiliše filozofska i religiozna shvatanja. Sa nečuvenom ostrašćenošću i neumoljivom doslednošću on često stremi svome cilj i uvlači subjekt u svoje okove, iz kojih se ovaj ne može istrgnuti uprkos često n ogorčenom opiranju, i 
konačno, to više i ne želi. Ovo poslednje se događa zbog toga što doživljaj sa sobom donosi ispunjenje smisla koje se dotle smatralo nemogućim . Duboko shvatam otpor svih čvrstih uverenja prema psihološkim otkrićima ove vrste. Sa više slutnje nego stvarnog znanja, ]judi osećaju strah od opasnih sila koje su sputane u unutrašnjosti svakog
čoveka i na neki način samo čekaju na čarobnu reč koja će raskinuti okove. (GW 8, § 405)