Kalendar događanja

Član irida

Upisao:

irida

OBJAVLJENO:

PROČITANO

513

PUTA

LEKSIKON OSNOVNIH JUNGOVIH POJMOVA - FANTAZIJA

LEKSIKON OSNOVNIH JUNGOVIH POJMOVA - FANTAZIJA
Arhetipski svet slika pojavljuje se u snovima, vizijama, stvaralačkim procesima kreativnih ljudi i u fantaziji.

FANTAZIJA


Arhetipski svet slika pojavljuje se u snovima, vizijama, stvaralačkim
procesima kreativnih ljudi i u fantaziji. Dalje, fantazija stoji u vezi sa sećanjima i iskustvima. Dok mi možemo svesno da upravljamo svojim mislima, fantazije imaju sklonost ka prodiranju u svest, pa je mogu u izvesnim prilikama i preplaviti. S druge strane, postoje i svesno vođene fantazije, kao što se to, na primer, događa pri aktivnoj imaginaciji.

Odnosima između Ega i fantazije Jung pridaje veliki značaj, jer ona svesno
razumevanje dopunjava dotad nesvesni m nazorima. Jung pravi razliku između aktivne i pasivne fantazije, pri čemu prva intuitivno opaža nesvesne psihičke sadržaje, dok se pasivna fantazija podnosi i čoveka "obuzima" u obliku vizija (1). Dalje, Jung razlikuje fantazije individualnog karaktera, koje potiču iz ličnih doživljaja, sećanja i potiskivanja, i trans personalne fantazije koje proizlaze iz kolektivno nesvesnog. Ove poslednjc često sadrže arhetipske slike i mitološke motive. S led eću razliku čini očigledan i pri kriven smisao pojedine fantazije. Prvo predstavlja jasan i konkretan događaj , koji ipak svest mora da protumači. Ona istražuje skriveni smisao i latentno značenje. Naposletku, Jung razume fantaziju i u njenom kauzalnom i u finalnom značenju. U kauzalnom tumačenju fantazije se mogu shvatiti kao psihički simptom
koji je prouzrokovan određenim psihičkim i fiziološkim procesima. Finalna
interpretacija vidi u fantaziji, pre svega, simbole koji upućuju na buduće psihičke razvojne mogućnosti.

Pored ovih, više teorijskih razlika, Jung navodi i brojne kreativne fantazije. Za Junga, fantazija je "najsmeliji proizvod sažimanja svekolikog znanja" (2), pri čemu se kombinuju osećanja i misli, čulni oseti i mogućnost naslućivanja. Ova stvaralačka uobrazilja izdiže čoveka iznad njegove svakodnevice i ukalupljenosti (3).

(l) Fontazija. Pod fantazijom podrazumevam dve različite stvari, naime (1)   
fantazma i (2) imaginativna delatnost. lz moga rada proizlazi ono što sam ponekad podrazumevao pod izrazom funtazijn. Pod fantazijom, kao fantazmom, razumem kompleks predstava koji se od drugih kompleksa predstnva razlikuju time što mu spolja ne odgovara nikakvo realno stanje stvari. Iako se fantazija prvobitno može zasnivati na slikama sećanja stvarno postojećih doživljuja, ipak njen sadržaj ne odgovara nikakvoj spoljašnjoj stvarnosti, nego je samo i bitno lshodište stvaralačke duhovne delatnosti, aktiynost ili proizvod kombinacije psihičkih elemenata sa energetskim nabojem. Ukoliko se psihička energija može podvrgnuti i samovoljnom usmerenju, utoliko se i fantazija može proizvesti svesno i samovoljno, ili kao celina ili, bar, kao deo. U prvom slučaju ona nije ništa drugo do kombinacija svesnih elemenata. Ali je ovaj slučaj značajan eksperiment sumo u veštačkom i teorijskom smislu. U stvarnosti  
svakodnevnog psihološkog iskustva, fantazija je najčešće ili izazvana intuitivnim stavom očekivanja ili predstavIja provalu nesvesnih sadržaja u svest.

Možemo razlikovati aktivne i pasivne fantazije; prve su izazvane intuicijom,
tj. stavom usmerenim na opažanje nesvesnih sadržaj a, pri čemu libido odmnh poseda sve elemente koji izranjaju iz nesvesnog, pa ih asocijacijom paralelnih materijala dovodi na nivo jasnosti i očiglednosti; druge se, bez prethodnog i propratnog  intuitivnog stava, odmah pojavljuju u očiglednoj formi pri potpuno pasivnom stavu spoznajućeg subjekta. Ove fantazije pripadaju psihičkim "automatizmima" (Žene). Pasivne fantazije mogu se, naravno, pojaviti samo u relativnoj disocijaciji psihe, jer njihova realizacija pretpostavlja da se bitna količina energije otrgla svesnoj kontroli i zaposela nesvesno materijale. Tako Pavlova vizija pretpostavlja da je on nesvemo već hrišćanin, što je bilo nepoznato njegovom svesnom poimanju. Pasivna fantazija vodi poreklo od jednog, u odnosu prema svesti suprotnog procesa u nesvesnom, koji približno koncentriše u sebi isto toliko energije kao i svesni stav, pa je stoga i u stanju da slomi otpor ovog drugog.

Aktivna fantazija, naprotiv, postoji zahvaljujući ne samo jednostrano 
intenzivnom i suprotnom nesvesnom procesu, nego, isto tako, sklonosti svesnog stava da prihvati nagoveštaje ili fragmente relativno slabo naglašenih, nesvesnih veza i da ih, asociranjem paralelnih elemenata, uobliči do potpune očiglednosti. Kod aktivne fantazije, dakle, nije neizbežno reč o nekom disociranom duševnom stanju, nego čak o pozitivnom učešću svesti. (GW 6, § 858 ff.)

(2) Psiha svakodnevno stvara realnost. Tu delatnost ne mogu da označim nikakvim drugim izrazom sem kao fantaziju. Fantazija je isto toliko osećanje koliko i misao, isto toliko intuitivna koliko i senzitivna. Nema nikakve psihičke funkcije koja u njoj ne bi bila neraskidivo povezana sa drugim psihičkim funkcijama. Ona se često suprostavlja kao prastara pojava, čas kao poslednji i najsmeliji proizvod sažimanju svekolikog znanja. Stoga mi sc fantazija čini kao najjasniji izraz specifične psihičke aktivnosti. Ona je prvenstveno stvaralačka delatnost, iz koje proističu odgovori na sva pitanja na koja se može dati odgovor; ona je mati svih mogućnosti, u kojoj su, kao sve psihološke suprotnosti, živo povezani unutarnji i spoljašnji svet. (GW 6, § 73, str. 53 f.)

(3) Fantazija je, u krajnjoj liniji, majčinska stvaralačka snaga muškog duha.
U krajnjoj konsekvenci nikada nismo sebe uzvisili iznad fantazije. Zasigurno postoje bezvredne, nedovoljne, bolesne i nezadovoljavajuće fantazije, čiju će sterilnu prirodu odmah spoznati svaki čovek obdaren zdravim razumom, ali je poznato da pogreške ne mogu dezavuisati normalna ostvarenja. Celokupno ljudsko delo vodi poreklo od stvaralačke fantazije. Kako bismo onda smeli da imamo nisko mišljenje o uobrazilji? Fantazija, naravno, ne prelazi u ludilo, jer je isuviše, duboko i unutarnje, povezana sa osnovom ljudskih i animalnih instinkata. Na Iznenađujući način ona uvek dolazi u pravo vreme. Stvaralačka delatnost mašte oslobađa čoveka njegove sputnuosti u "ništa osim"
i izdiže ga u stanje onoga koji se igra. A čovek je, kako kaže Šiler, "samo onda
kompletan čovek kada sc igra". (GW 16, § 98)

Pregled najnovijih komentara Osobne stranice svih članova kluba

DUHOVNOST

LISTOPAD...

METODE I TEHNIKE

BRZI CHAT

  • Član www.yahoo.comwww.yahoo.com

    ♫♥♥♪♫

    16.10.2019. 13:42h
  • Član ShadowOfSoulShadowOfSoul

    Irido, help! izgubio mi se članak o promociji

    16.10.2019. 11:26h
  • Član mkrmarmkrmar

    Laku noć svima

    03.10.2019. 21:53h
  • Član www.yahoo.comwww.yahoo.com

    ♥♥♫♥*♪♫♥♥♪♫

    01.10.2019. 11:53h
  • Član bglavacbglavac

    Hvala vanessa. Lp

    01.10.2019. 06:17h
  • Član vanessavanessa

    ♥*♪♫♥♥♥♫♥*♪♫♥♥♥♫

    30.09.2019. 14:09h
  • Član vanessavanessa

    Pozdrav Magicusu...mojim prvim virtualnim prijateljima***

    30.09.2019. 14:02h
Cijeli Chat

TAROT I OSTALE METODE

MAGIJA

MAGAZIN

Magicusov besplatni S O S tel. 'SLUŠAMO VAS' za osobe treće dobiMAGIFON - temeljit uvid u Vašu sudbinuPitajte Tarot, besplatni odgovori DA/NEPitaj I ChingAnđeliProricanje runamaSudbinske karte, ciganiceOstvarenje željaLenormand karte

OGLASI

Harša knjigeDamanhurSong of SilenceSpirit of TaraIndigo svijetPranic HealingSharkUdruga magicusUdruga leptirićiSmart studioHipnoza ZagrebKreativna akademijaSvijet jogeInfo izlog

Jeste li propustili aktivacijsku e-mail poruku?

Javite nam se na info@magicus.info

LEKSIKON OSNOVNIH JUNGOVIH POJMOVA - EROS LEKSIKON OSNOVNIH JUNGOVIH POJMOVA - FUNKCIJA INFERIORNOSTI