Broj: 2058.
Godina: VII
10. listopada (oktobra) 2011.
“SPOLJAŠNOST BUDE OVISI OD KIPARA”.
Korejska poslovica
Dragi prijatelji,
Onima koji su tmurni, neveseli, tužni, ranjivi, “napušteni”, usamljeni, komplikovani i nesnalažljivi, potreban je svećenik da bi, kao dobar pastir, pokazao put do Boga, bolje reći do ljudske suštine. Bjelokulska pjesmena poruka za današnje tihovanje je dijalog Boga sa svećenikom koji bi mogao da, na najbolji način, obavi misiju predstavljanja Boga potrebitima:
95. KAŽI IM DA SAM JA VEDAR BOG
Kaži im da sam Ja vedar Bog. Da volim ples i dugine boje, i dvor okićen za svetkovanje. Da Mi se mili ritam i čarolija pjesme, da volim hodati bos po kiši i smijati se u brk vjetru. Kaži im da Ja volim radost u drugima, jer sam Ja radost i jer sam Ja drugi.
Kaži im i to: Ja sam sućutan Bog. Ja jedva čekam da oprostim, da pomilujem, da zaštitim. Da sam vjeran, kaži. Da ne napuštam onoga tko je Mene napustio. Da se za volju Moje šarolike djece presvlačim u haljine kakve oni vole.
Kaži im da sam jednostavan Bog. Kaži im da je ono jedino što tražim, ono jedino bez čega ne mogu, ono jedino od čega nema jedinijega, da je to ljubav. Kaži im da Me u toj jedinosti traže – obećajem da će Me naći.
“Bijela kula”, knjiga 65. Zapisala Vesna Krmpotić
Stotinu i osam blagoslova neka dobiju svi
oni koji ovo pismo pošalju na što više adresa.
Puno pozdrava iz Sombora od Josipa
P.S.
Svim utjelovljenjima ljubavi koji su poslali priloge za ovaj mail, od srca hvala.
bglavac
edin.kecanovic
