Unutarnje Priznanje je Istina koja nikada nije Izgovorena glasno, kada bi bila izgovorena glasno, sigurno bi slomila Srce onog koji bi je izgovorio. Unutarnje Priznanje zapravo je Magija Namjere kombinirana sa Zvukom i Tišinom, ali ne kroz Moć, već kroz Ranjivost.

Zato: Samo Oni koji su šutjeli pred vlastitim Strahom mogu probuditi Zvuk koji stvara Tok ...

Dakle, koji je zapravo strah Alavana koji on mora priznati? Jednostavno, to je Strah kako nije dostojan Oca. Bez obzira na svu svoju borbenost, odgovornost i čast, On jednostavno ne može spasiti svog Oca od konačnog pada u Tamu ... Avalan pada u Tamu upravo zbog straha i grešaka koje njegov Sin nosi u sebi.

Alavanovo Priznanje moglo bi glasiti: Ne želim biti On! Ne želim pasti kao On i mrzim što Ga volim i prezirem istodobno! To je Alavanova Zabranjena Istina koju ne može glasno izgovoriti, jer to bi za njega bila Izdaja ... zato ga šutnja izjeda i možda se upravo radi toga vratio u Prošlost.

Ipak, u Dolini Šutnje, toj nevjerojatnoj Uspavanoj Vremenskoj Dolini, Jeka odjekuje Istinom i Alavan će to izgovoriti - tada će čuti prvi od Tonova - Prvotne Rečenice.

Strah koji pak Aire mora priznati ogleda se u slijedećem: Aire se boji kako je njezin identitet jedino definiran i prepoznatljiv kroz otpor, spašavanje i pokušajima promjene Budućnosti ... Jednostavno, Aire neprekidno potiskuje pitanje na koji traži odgovor: Tko sam ja ako ne spašavam druge? Aire se skriva i ne dopušta Divani prepoznavanje.

Aire napokon u Uspavanoj Vremenskoj Dolini priznaje: Ni sama sebe ne poznajem, kako će me onda prepoznati oni koje volim ... kad Aire to izgovori i dopusti sama sebi priznati da se izgubila u Prošlosti u koju je stigla zapravo spasiti samu sebe - čut će Drugi Ton Prvotne Rečenice.

Kada Aire i Alavan napokon izgovore svoje Strahove u Uspavanoj Dolini Vremena pojavljuje se Čvorište Tišine - Aire i Alavan sada napokon čuju Tišinu, ali možda su ipak zakasnili ... Noktaum je stvorio - Anakra(u). Anakra je tamna inačica Akseben ...