SOK OD ŠPAROGA

Šparoge sadrže alkaloid poznat kao Asparagine u relativno velikoj dozi (Alkaloidi su pronađeni u živućoj biljci, oni sadrže aktivni životni princip biljke bez kojega ona ne može da raste ili opstane u životu)

. Oni se sastoje od ugljika, vodika, dušika i kisika. Kada se šparoge kuhaju ili konzerviraju tada se gubi vrijednost tog alkaloida jer se vodik i kisik raspada, a prirodne soli koje nastaju kombinacijom ovog alkaloida sa drugim elementima skoro gubi ili je njihova vrijednost uništena. U obliku sirovog soka šparoga se pokazala veoma efikasnom kada se koristi kao diuretik, posebno kada se kombinira sa sokom od mrkve, jer se ponekada moţe pokazati jako neugodnim u odnosu na bubrege ako bi se pio sam. To je djelotvoran sok u sluĉaju bubreţnih poremećaja i u reguliranju općih smetnji kod žlijezda.

Za dijabetes i anemiju se pije sa drugim sokovima o ĉemu piše na kraju ove knjige. Kako ovaj sok pomaţe u razbijanju kristala oksalne kiseline u bubrezima i cijelom sistemu mišića, on je dobar za reumatizam, pleuritis i sliĉno. Reumatizam nastaje kao rezultat nepotpune probave mesa i mesnih proizvoda koji u sebi sdrţe preveliku koliĉinu mokraćne kiseline. Kako ljudski organizam ne može u potpunosti asimilirati tako zvane „potpune proteine” kao što su meso i mesni proizvodi upijanje prevelike koliĉine toga dovodi do sve većeg nakupljanja mokraĉne kiseline u mišićima. Neprekidno uzimanje mesa i njegovih proizvoda opterećuje rad bubrega i drugih eliminativnih organa što dovodi do smanjenog odstranjivanja mokraĉne kiseline i stoga mišići upijaju veću koliĉinu. Rezultat toga je bol poznat kao reumatizam. Ovakvo stanje uzrokuje poremećaje sa prostatom. U tom sluĉaju se dobro pokazao sok od mrkve, repe, krastavca i šparoge.