Stalno mi govore da sam namćor, čudak i osobenjak. Ne želim se opravdavati niti objašnjavati, ali recite mi molim vas zar vama nikada nitko ne ide na živce.

Ja nisam frajer, ne znam kako se to postaje i bude i ne želim to biti. Posve sam običan, prosječan muškarac. Dobro, pregazio sam 35-tu, pa šta?

Ne želim se oženiti samo zato što to svi rade ili zato što je "došlo (ili već prošlo) vrijeme za to".

Nema me po birtijama jer me nerviraju muški tračevi i lovačke priče. Ljudi moji, sve tračerice svijeta se mogu skriti pred "muškim babama". Meni to ide na živce.

Nema me na sportskim terenima, jer mi se ne da skakutati k'o kreten u ovim godinama, a zapravo mi se nikada nije dalo, ne gledam čak ni utakmice. Zašto trošiti vrijeme na dobro plaćene budale koje skakuću za svoj račun. Radije pogledam dobar film ili čitam. To volim.

Imam par prijatelja, ali i oni uvjek nekud jure, a to me nervira, ja volim mir.

Zaposlen sam ja, ali ja radim dosadan posao okružen još dosadnijim ljudima. Koji put ne mogu zaspati jer riječi izgovorene oko mene bruje u mojoj glavi do dugo u noć. Koliko izgovorenih gluposti, kome to treba.

Imao sam ja i cure, ali sve one bi trčale za zabavama koje meni nisu zabavne, po mogućnosti svaki dan na drugo mjesto. Ne da se meni to. A i stalno su mi prigovarale da sam neambiciozan i na kraju odlazile. Zadnja me ostavila prije tri godine i više se i ne trudim.

Otac mi je umro kad sam imao četiri godine, a majka mi je zapravo zadovoljna što ne lunjam okolo i za nju sam dobar sin. Ne razgovaramo puno, samo me prečesto gnjavi sa ženidbom. Kad započne tu temu ja se jednostavno zatvorim u svoju sobu.

Eto, nekima neki ljudi idu povremeno na živce, neki to utope u piću i bujicii vlastitih riječi, a kako meni svi idu na živce (šta ih briga za mene, ništa ih ne tražim).

Ma, dobro sam ja, samo mi se ne da truditi biti kao oni. Ništa mi se neda, što ne moram.

Eto, raditi moram. I to jedina stvar na koju prisilim sebe. sve ostalo mi se ne da. Mrzim prisilu.

Ako nađem curu koja me neće nervirati, možda se i oženim. Dotle, meni je dobro ovako.

I šta vas briga za mene!

Gnjavim li ja vas?

E pa, ne gnjavite ni vi  mene.

Pustite me na miru, ne gnjavite me, ako ja vas ne gnjavim.