Kalendar događanja

Član mlabos

Upisao:

mlabos

OBJAVLJENO:

PROČITANO

114

PUTA

ZEN U UMJETNOSTI - Umjetnost pijenja čaja

ZEN U UMJETNOSTI - Umjetnost pijenja čaja
Kada je život prazan, u odnosu na prošlost, i besciljan, u odnosu na budućnost, vakuum se ispunjava sadašnjošću - sveden je na veoma tanku crtu, djelić sekunde u kojem nema vremena da se išta dogodi. Smisao beskrajno rastegnute sadašnjosti nije nigdje tako jak kao cha-no-yu, umjetnosti čaja.

Kada je život prazan, u odnosu na prošlost, i besciljan, u odnosu na budućnost, vakuum se ispunjava sadašnjošću - sveden je na veoma tanku crtu, djelić sekunde u kojem nema vremena da se išta dogodi.

Smisao beskrajno rastegnute sadašnjosti nije nigdje tako jak kao cha-no-yu, umjetnosti čaja.

Doslovno, ovaj izraz znači nešto kao „čaj sa vrućom vodom", a kroz tu umjetnost zen je izvršio ogroman utjecaj na japanski način života, pošto je chajin, „čovjek čaja", sudac za ukus u mnogim pomoćnim umjetnostima koje cha-no-yu obuhvaća -  arhitektura, vrtlarstvo, keramika, obrada metala, lakiranje, i aranžiranje cvijeća (ikebana).

Kako je cha-no-yu postao uobičajen dio obrazovanja mladih žena, postao je predmet "Velikog broja sentimental­nih besmislica — povezan je sa lutkicama u brokatu u sobama obasjanim mjesečinom, koje nervozno pokušavaju da oponašaju lažno uzvišena osjećanja o porculanu i trešnjevom cvijetu; ali je u asketskoj čistoći, recimo, škole Shoshu Sen, umjetnost čaja postala pravi izraz i ne zahtjeva ništa više do čajnik, čaj i vruću vodu.

Ako čak ni to nije pri ruci, chado - „put čaja" — može se prakticirati bilo gdje i sa bilo čime, jer to je pravi zen.

Ako je kršćanstvo - vino, islam - kava, budizam je svakako čaj.

Njegov umirujući, razbistrujući i blago gorki okus gotovo je isti kao i kod samog buđenja, a gorčina od­govara dopadljivoj grubosti „prirodne teksture" i „srednjoj stazi" između slatkog i kiselog.

Mnogo prije razvitka cha-no-yua, čaj su koristili monasi kao stimulans za meditaciju i on se, u tom kontekstu, pio u raspoloženju neužurbane svjesnosti, prirodnom za ritualni tip djelatnosti.

Ljeti je osvježavao, a zimi grijao pustinjake-monahe koji su voljeli da zida­ju kolibe od bambusa i trave u planinskim šumama ili pored potoka u klisurama.

Potpuno nepomućena praznina i jed­nostavnost taoističkog i zen pustinjaštva uticali su ne samo na stil posebnih kuća za cha-no-yu, već i na stil japanske arhitekture uopće.

Eisai

Samostansku „ceremoniju čaja" uveo je u Japan Eisai i, mada je njegov oblik bio drukčiji od sadašnjeg, cha-no-yu vodi porijeklo od nje, a svjetovnjaci su je, izgleda, usvojili to­kom petnaestog vijeka.

Sen-no-Rikyu

Tada je Sen-no-Rikyu (1518-1591) usavršio ritual, i od njega potiču tri osnovne škole koje sada cvjetaju.

Ceremonijalni čaj nije obično lišće potopljeno u vruću vodu; to je fino isjeckan zeleni čaj, a miješa se sa vrućom vodom bambusovom četkicom, dok ne postane ono što je jedan kineski pisac nazvao „pjena tečnog žada".

Cha-no-yu se najviše cijeni kad je ograničen na malu grupu, ili samo dva druga, a posebno su ga voljeli samuraji u stara vremena - kao što ga danas vole premoreni poslovni ljudi - kao sredstvo za oslobađanje od uskomešanog svijeta.

Idealna kućica za cha-no-yu je mala koliba, odvojena od glavnog prebivališta, u svom vrtu. 

Koliba je popločana tatamijem, slamnatom rogozinom, oko ognjišta; krov je obično od rižine slame; a zidovi su, kao i u svim japan­skim domovima, od shoji-a, papira učvršćenog letvama od neobrađenog drveta.

U jednom kraju sobe je tokonoma, udubljenje u kojem visi svitak, slika ili kaligrafija, zajedno sa kamenom, cvjetnom grančicom, ili nekim drugim umjetničkim predmetom.

tokonoma

Atmosfera, iako formalna, začuđujuće je opuštena, gost se osjeća slobodnim da govori ili promatra u, tišini, ako tako želi.

Domaćin polako priprema vatru od ugljena, dok kutlačom od bambusa sipa vodu u zdepastu posudu od mekog crnog željeza.

Na isti, formalni ali neužurbani način, donosi i ostalu opremu — tanjurić sa nekoliko kolačića, čajnik i kutiju sa čajem, četkicu i veću zdjelu za otpatke.

To­kom tih priprema nastavlja se usputni razgovor, a uskoro, kad voda u čajniku počne vriti, gosti se utišavaju da bi slušali.

Nakon izvjesnog vremena, domaćin sipa listiće čaja gostima, jednom po jednom, iz iste posude, zahvaćajući ih komadom bambusa koji je iskrivljen kao žlica, sipajući vodu iz čajnika kutlačom s dugom drškom, a onda miješa četkicom dok ne postane pjena i spušta zdjelu ispred prvog gosta tako da je njen najinteresantniji dio okrenut ka njemu.

Zdjela za cha-no-yu  obično je neodređeno obojena i grubo obrađena, često neglazirana pri osnovi, a sa strane se dopušta da glazura otpadne — izvorna sretna greška koja pruža beskonačne mogućnosti za „kontrolirani slučaj".

Po­sebno se cijene koreanske zdjele za rižu od najjeftinijeg materijala, seljačko posuđe neuglačane teksture, od kojeg su majstori čaja odabrali remek-djela slučajnih oblika.

Kuti­ja za čaj obično je od potamnjelog srebra ili beskrajno tam­no crno lakiranog drveta, iako se ponekad koriste i stare ke­ramičke posude za lijekove — čisto funkcionalni predmeti, a majstori su ih odabrali zbog nepomućene ljepote.

Čuvena kutija za čaj razbila se u djeliće jednom, slijepili su je zlatastim ljepilom i cijenili još više zbog slučajne mreže zlatnih niti po površini.

Nakon što se čaj popije, gosti mogu zatražiti da pregle­daju svaki sud koji su koristili, pošto je svaki od njih oda­bran sa najvećom pažnjom i često se iznosi samo za takvu priliku zbog nekog posebnog oblika ili ukrasa, što bi se na­ročito moglo dopasti nekom od gostiju.

Sav pribor za cha-no-yu odabire se u skladu sa kanonima ukusa, o kojima su najsenzibilniji ljudi u Japanu razmišljali vjekovima.

Iako je izbor najčešće intuitivan, pažljivo premjeravanje tih predmeta otkriva zanimljive i neočekivane proporcije — djela spon­tane geometrije, tako uočljive kao što je to spiralna školjka nautilusa ili struktura kristala snijega.

Arhitekti, slikari, vrtlari i zanatlije svih vrsta radili su konzultirajući majstore cha-no-yua, kao orkestar sa svojim dirigentom, tako da se zen ukus prenosi na predmete za svakodnevnu upotrebu, a i njih prave isti majstori.

Ovo se, prije svega, odnosi na funkcionalne stvari — kuhinjski pribor, shoji papir, zdjele za juhu, čajnike, podne asure, korpe, boce i tegle, na tkaninu za odjeću i stotinu drugih jednostavnih proizvoda pri čemu Japanci na najbolji.način pokazuju dobar ukus.

nastavlja se

Rad s Osho tarot simbolima, jedna je od najučikovitijih metoda otkrivanja nesvjesnih (potisnutih) obrazaca, kroz 'razgovor' sa samim sobom...dokazano mojim dugogodišnjim radom kroz vlastito iskustvo i iskustvo ostalih sudionika!

  TEČAJ OSHO ZEN TAROTA!

Prijave i info:

Maja Cvjetanović Laboš

majalabos@gmail.com

 098/953 7245

Grupni i inividaulni tečaj OSHO ZEN TAROTA!

(za one izvan Zagreba, i one koji to žele, također i  putem skype-a!)

https://www.magicus.info/sadrzaj/naslovnica/tecaj-osho-zen-tarota-moja-prica-
 https://www.magicus.info/sadrzaj/naslovnica/nasi-novi-naslovi#.WPXuhV5ZbW8.faceboo

KLIKALICE

🔝

KOMENTARI

  • 22.06.2019. 16:56h

    Član emilio-iiMerlin0

    ČA -JA-N'KA....

    .....ili kada kažu da je u antičkoj Grčkoj Vlast trajala od izlaska do zalaska Sunca?

    A onda i u Dubrovačkoj Republici oko pola Mjesečnice?

    No sa dolaskom Demokratije vrag je odnio i Grčku i Dubrovnik jer imamo "Allwayss"?!

    Ali bez poznavanja pozadine nema ni tog "zrnca sreće"!?

    https://www.youtube.com/watch?v=uZFbctyDKrQ

    U čemu biste i mogli uživati mimo neke neke nesreče.... i otuda sreča što nas je nakratko mimoišla nesreća?

    "Besmrtnici" nažalost postaju i beskrajna nepogoda..... ali i samo dok im ne razbucamo oficijelne Sinapse,rekao bi i Zajcev uspostavljajuči svoja "neuronska Kola"?

    Pitanje je:Biste li se ubili ili se i nebiste ubili kada biste uvidjeli svu mizeriju vaše Egzistencije u tom beskrajnom Univerzumu!

    Pa znate sve zavisi od :*Desilo mi se jednom drugom prilikom, ranije,
    da sam nešto slično osetio u vezi s jednom mojom
    prijateljicom koja je bila smrtno bolesna. Pomislio sam
    da bih je mogao izlečiti pa čak i odvesti iz bolnice u
    kojoj je ležala na samrti. Posavetovao sam se s don
    Huanom o tome.
    »Naravno. Možeš je izlečiti i odvesti iz te smrtonosne
    mišolovke«, rekao je.
    »Kako?« upitah.
    »To je vrlo prosto«, odgovori. »Treba samo da je
    podsetiš na to da je neizlečiv bolesnik. Pošto je stigla
    do kraja, ona poseduje moć. Nema više šta da izgubi.
    Sve je već izgubila. Kad čovek više nema šta da izgubi,
    postaje hrabar. Bojažljivi smo samo onda kad imamo
    za šta da se zakačimo.«
    »Zar je dovoljno samo da je na to podsetim?«
    »Nije, ali to će joj uliti snage koja joj je potrebna.
    Onda mora bolest da odgurne levom rukom. Mora da
    ispruži ruku sa stisnutom pesnicom, kao da u njoj nešto
    drži. Mora neprestano da gura i da govori: "Napolje,
    napolje, napolje." Pošto više nema šta drugo da radi,
    kaži joj da svaki trenutak života koji joj preostaje
    treba da posveti izvođenju tog pokreta. Uveravam te
    da može ustati i otići iz bolnice, ako to želi.«
    »To izgleda tako jednostavno«, rekoh.
    Don Huan se prigušeno nasmeja.
    »Izgleda jednostavno«, odvrati on, »ali nije. Da bi
    to tvoja prijateljica postigla, potreban joj je besprekoran
    duh.«
    Gledao me je dugo. Činilo mi se da pokušava da utvrdi
    koliko mi je stalo do te prijateljice i koliko sam
    tužan zbog nje.
    »Razume se«, produži, »da tvoja prijateljica ima
    besprekoran duh, nju to ne bi ni snašlo.«
    Ispričao sam svojoj prijateljici šta mi je don Huan
    rekao. Ali ona je bila već toliko slaba da nije mogla
    ni ruku da pomeri.
    Što se tiče Hosefine, razlog moje pritajene vere bio
    je taj što je ona bila ratnik besprekorna duha. Upitah
    se u sebi da li bi i u njenom slučaju bilo mogućno primeniti
    isti onaj pokret rukom?
    Rekao sam Hosefini da ona ne može da govori zato
    što je negde došlo do neke blokade.
    »Da, da, posredi je blokada«, ponoviše Lidija i Rosa
    za mnom.
    Objasnio sam Hosefini taj pokret rukom i rekao
    joj da mora da odgurne tu blokadu upravo takvim pokretom
    ruke.
    Hosefina me pogleda zgranuto. Činilo se da je u
    transu. Pokretala je usta proizvodeći jedva čujne zrake.
    Pokušala je da pokrene ruku, ali je od silnog uzbuđenja
    taj pokret bio izveden sasvim nasumce. Pokušao
    sam da sredim njene pokrete, ali ona je, čini se, bila toliko
    izvan svega toga da nije mogla ni čuti šta joj govorim.
    Oči joj se zamagliše i ja videh da će se onesvestiti.
    Rosa je, izgleda, shvatila šta se zbiva; skočila je
    i zgrabila čašu vode pa poprskala Hosefinu po licu. Hosefina
    zakoluta očima tako da su se videle samo beonjače.
    Treptala je sve dok opet nije mogla da usredsredi
    pogled. Micala je ustima, ali iz njih se ne ču nikakav
    zvuk.
    »Dodirni joj grlo!« viknu mi Rosa.
    »Ne! Ne!« povika Lidija. »Dodirni je po glavi, budalo!
    «
    Zgrabila je moju ruku i ja joj preko volje dopustili
    da je stavi na Hosefininu glavu.
    Hosefina zadrhta i onda, malo-pomalo, izusti neke
    tihe zvuke. Meni se oni nekako učiniše melodičniji od
    neljudskih zvukova koje je ranije puštala.
    I Rosa je morala primetiti tu razliku.
    »Jesi li ti to čuo? Jesi li?« upita me šapatom.
    Ali, ma kakva da je ta razlika bila, iz Hosefininih
    usta čuše se opet krici groteskniji nego ikada pre. Kad
    se smirila, jecala je neko vreme, a onda je dospela u
    neko euforično stanje. Lidija i Rosa je konačno smiriše.
    Ona se sručila na klupu, iznurena, činilo se. S mukom
    je podigla očne kapke da pogleda u mene. Krotko
    se nasmeši.
    »Veoma, veoma mi je žao«, rekoh i uzeh je za ruku.
    Ona zatreperi celim telom. Spusti glavu pa opet zaplaka.
    Osetih kako svim srcem saosećam s njom. U tom
    trenutku dao bih i život samo da joj pomognem.
    Jecala je neobuzdano dok je pokušavala nešto da
    mi kaže. Izgledalo je da su se i Lidija i Rosa toliko uživele
    u njenu situaciju da su i same činile iste pokrete
    ustima.
    »Učini nešto, za ime boga!« preklinjala je Rosa.
    Obuze me nepodnošljiva strepnja. Hosefina ustade
    pa me zagrli, ili, bolje reći, grčevito se pripi uza me i
    odgurnu me od stola. U tom trenutku Lidija i Rosa s
    neverovatnom spretnošću, brzinom i preciznošću zgrabiše
    me rukama za ramena zakačivši se u isti mah svojim
    nogama za moje. Težina Hosefininog tela i njen zagrljaj,
    a uz to brzina Lidijinog i Rosinog manevra, učiniše
    me bespomoćnim. Sve se pokrenuše u isti mah i,
    dok dlanom o dlan, oboriše me na pod s Hosefinom koja
    je ležala na meni. Osećao sam kako joj srce snažno
    bije. Svom snagom se grčevito držala za mene, a udarci
    njenog srca odjekivali su u mojim ušima. Osećao sam
    ga kako bije i u mojim grudima. Pokušao sam da je
    odgurnem, ali ona se grčevito držala za mene. Rosa i
    Lidija su svom težinom pritisnule moje ruke i noge,
    prikovavši me tako za pod. Rosa je brbljala kao luda
    i grickala mi slabinu. Njeni sitni, oštri zubi klepetali su
    dok su se njena usta otvarala i zatvarala u nervoznim
    grčevima.
    Odjednom sam osetio strahovit bol, fizičku odvratnost
    i užas. Ostao sam bez daha. Nisam mogao da usredsredim
    pogled. Znao sam da gubim svest. Onda sam
    čuo suvo pucketanje kao da mi je pukla neka cev u dnu
    vrata a na temenu sam osetio golicanje koje se potom
    kao drhtaj proširilo po celom telu. Prvo čega sam bio
    svestan posle toga bilo je da ih gledam s drugog kraja
    kuhinje. Tri devojke su zurile u mene ležeći na podu.
    »Šta to radite?« čuh kako neko upita jakim, oporim
    i zapovedničkim glasom.
    Tada osetih nešto neverovatno. Osetio sam kako
    me Hosefina pustila i ustala. Ležao sam na podu ali
    sam istovremeno i stajao podalje od njih i gledao u ženu
    koju do tada još nikad nisam video. Stajala je kod
    vrata. Pošla je prema meni i zaustavila se na dva-tri
    koraka, zureći u mene. Znao sam odmah da je to la Gorda.
    Zahtevala je da joj kažu šta se to dešava.
    »Malo smo se našalile s njim«, reče Hosefina pročistivši
    grlo kašljucanjem. »Pretvarala sam se da sam
    nema.«*???

  • 22.06.2019. 19:18h

    Član iridaMerlin27

    Emiliov prijedlog

SADRŽAJ UPISAO

Član mlabosMerlin11 Dodaj ili oduzmi Merlina

Smatrate člana mlabos dobrim članom portala? Nagradite ga Merlinom.

IZDVOJENO

Vitamin C

🔝

IZDVOJENO

Najnoviji članci

🔝
Pregled najnovijih komentara Osobne stranice svih članova kluba

DUHOVNOST

STUDENI...

METODE I TEHNIKE

BRZI CHAT

  • Član vanessavanessa

    ♥*:))))))))*

    11.11.2019. 16:31h
  • Član iridairida

    ♥*

    11.11.2019. 15:20h
  • Član vanessavanessa

    ♥♥♫♥*♪♫♥♥tko naiđe njemu pusa:)))))))))

    09.11.2019. 17:40h
  • Član vanessavanessa

    ♥♥♫♥*♪♫♥♥♪♫

    30.10.2019. 15:31h
  • Član www.yahoo.comwww.yahoo.com

    ♫♥♥♪♫

    16.10.2019. 13:42h
  • Član ShadowOfSoulShadowOfSoul

    Irido, help! izgubio mi se članak o promociji

    16.10.2019. 11:26h
  • Član mkrmarmkrmar

    Laku noć svima

    03.10.2019. 21:53h
Cijeli Chat

TAROT I OSTALE METODE

MAGIJA

MAGAZIN

Magicusov besplatni S O S tel. 'SLUŠAMO VAS' za osobe treće dobiMAGIFON - temeljit uvid u Vašu sudbinuPitajte Tarot, besplatni odgovori DA/NEPitaj I ChingAnđeliProricanje runamaSudbinske karte, ciganiceOstvarenje željaLenormand karte

OGLASI

Harša knjigeDamanhurSong of SilenceSpirit of TaraIndigo svijetPranic HealingSharkUdruga magicusUdruga leptirićiSmart studioHipnoza ZagrebKreativna akademijaSvijet jogeInfo izlog

Jeste li propustili aktivacijsku e-mail poruku?

Javite nam se na info@magicus.info

ZEN U UMJETNOSTI 10 ZEN U UMJETNOSTI - Vrtovi