Džeri: Abrahame, govorite nam o promišljenom stvaranju. Da li biste hteli da kažete nešto više o njegovoj vrednosti i pojasnite šta podrazumevate pod promišljenim stvaranjem?

Abraham: Zovemo to umećem promišljenog stvaranja, zato što pretpostavljamo da želite da stvarate sa svrhom. Ali, u stvari, primerenije bi bilo zvati ga zakonom stvaranja, jer deluje bez obzira na to da li razmišljate o onome što želite ili onome što ne želite. Bez obzira na to da li razmišljate o onome što želite ili o nedostatku onoga što želite (smer vaših misli je vaš izbor), zakon stvaranja stupa u dejstvo u skladu s
onim o čemu razmišljate.

Iz vaše fizičke perspektive, ova jednačina stvaranja ima dva važna dela: lansiranje misli i očekivanje misli -želju za stvaranjem i dopuštanje stvaranja. Iz naše nefizičke perspektive, istovremeno doživljavamo oba dela ove jednačine, jer nema jaza između onoga što želimo i onoga što u potpunosti očekujemo.

Većina ljudi nije svesna snage svojih misli, vibracione prirode svog bića ili moćnog zakona privlačenja, tako da se uvek i u svemu uzdaju u svoje postupke. I mada se slažemo s tim da je postupanje važna komponenta fizičkog sveta u kojem ste usredsređeni, postupci nisu ono putem čega stvarate svoje fizičko iskustvo. Kad shvatite snagu misli i uvežbate da ih promišljeno gajite, otkrićete snažno dejstvo (u stvaranju), koje potiče isključivo od želja i dopuštanja. Kad unapred utrete put svojim
mislima - to jest, kad ih pozitivno predvidite - količina potrebnih postupaka znatno se smanjuje, a sami postupci su mnogo više zadovoljavajući. Ako ne odvojite malo vremena da uskladite svoje misli, potrebno je mnogo više postupaka, a bez zadovoljavajućih rezultata.

Vaše bolnice krcate su ljudima koji sada preduzimaju određene postupke kao kompenzaciju za neprimerene misli. Nisu namerno stvorili bolest, ali su je ipak stvorili - kroz misli i očekivanje - i onda završili u bolnici da bi kompenzovali to nizom određenih fizičkih postupaka. Viđamo mnoge koji dane provode razmenjujući postupke za novac, jer je novac od suštinskog značaja za slobodu življenja u ovom društvu. A ipak, u većini slučajeva, postupak nije postupak prožet radošću, nego pokušaj kompenzovanja za neusklađenu misao.

Vaša je namera da postupate; to je deo slasti ovog fizičkog sveta u kojem živite. Ali nije vam namera da stvarate kroz fizičke postupke namera vam je da koristite telo da biste uživali u onome što stvarate putem svojih misli.

Kad unapred iznesete misao, osećajući pozitivnu emociju, tada ste započeli stvaranje, a kad hodate kroz prostor i vreme prema toj manifestaciji u budućnosti, očekujući da će ona biti tamo... tada ćete, usled tog radosnog stvaranja koje ste lansirali u budućnost, biti nadahnuti za postupak koji je pro-žet radošću.

Kad postupate u svom sada, a taj postupak nije prožet radošću, možemo vam se zakleti da vas on neće odvesti do srećnog završetka. Ne može; tako nešto prkosilo bi zakonu.

Radije nego da budete tako spremni da odmah preduzmete mere da biste dobili stvari koje želite, mi kažemo da ih razmišljanjem navedete da postanu; vidite ih, vizualizujte ih i očekujte ih -i postaće. A vi ćete biti usmereni, nadahnuti ili vođeni do onoga čemu težite... a postoji velika razlika između ovoga što smo upravo rekli i načina na koji veliki deo sveta to radi.