Džeri: Da li svi mi u fizičkom obliku težimo da razumemo ovo umeće dopuštanja? Ili kažete da to razumevanje žele samo oni među nama koji imaju prilike da govore s vama?

Abraham: Svi vi koji postojite danas na Zemlji, u fizičkim telima, pre dolaska u ta tela nameravali ste da shvatite i da budete oni koji dopuštaju. Međutim, većina vas, iz vaše fizičke perspektive, daleko je još od toga da to razume ili želi; radije biste da pokušavate da kontrolišete jedni druge, nego da jedni drugima dopuštate. Nije teško naučiti kontrolisati pravac svojih misli, ali kontrolisati druge sasvim je nemoguće.

Šta kad drugi imaju negativna iskustva?

Džeri: Prema tome, da li je ovo stanje dopuštanja kojem na izvesnom nivou težimo, ono u kojem i dalje možemo da vidimo i budemo svesni negativnosti oko nas (ili onoga što nam se, iz naše perspektive, čini negativnim), a da pri tom i dalje ostanemo radosni? Ili uopšte nećemo moći da ih vidimo? Ili ih nećemo videti kao negativne?

Abraham: Sve to. Kad ste bili usredsređeni na stvari koje su vam važne, niste gledali televiziju i niste čitali novine - uživali ste u onome što ste radili. Poklanjali ste pažnju onome što vam je bilo važno, a zakon privlačenja davao je tome samo još vi-še snage i jasnoće. Stoga drugi prosto nisu bili privučeni u vaše iskustvo zato što se to nije
uklapalo u vaše namere da se razvijete i postignete uspeh.

Kad ste načisto u pogledu onoga što želite, ne morate da forsirate sebe da ostanete na tom kursu, zato što se to, po zakonu privlačenja dešava samo od sebe. Prema tome, nije teško biti onaj koji dopušta. To dolazi lako i jednostavno, zato što vas neće toliko interesovati sve one stvari koje nemaju nikakve veze s onim što ste namerili.

Premda vaša televizija pruža mnogo informacija koje imaju određenu vrednost, nudi i mnogo, mnogo više onih informacija koje nemaju nikakve veze s onim što želite u svom životnom iskustvu. Mnogi od vas sede i gledaju televiziju prosto zato što je tu, zato što nisu odlučili ništa drugo, te stoga gledanje televizije obično nije toliko promišljen čin koliko ne-što što se čini po automatizmu. A u tom stanju nepromišljenosti, u stanju neodlučnosti, otvoreni ste za sve uticaje koji dolaze u vašem pravcu. Prema tome, dok bivate doslovno bombardovani podsticanjem misli o neželjenim stvarima koje se dešavaju posvuda u vašem svetu, kao i zbog toga što niste doneli odluku u pogledu toga o čemu želite da razmišljate, zatičete sebe kako u svoje iskustvo prihvatate, kroz misli, mnoge stvari koje nisu vaš izbor.

Eto, to je stvaranje po automatizmu: razmišljanje o nečemu a da vam to nije bila namera... razmišljanje, a potom i privlačenje toga želeli vi to ili ne.