Džeri: Živim radosnim i predivnim životom, ali često sam svestan da u svetu oko mene mnogo ljudi prolazi kroz agoniju. Šta bih mogao da uradim da učinim da ovo životno iskustvo bude bezbolno za sve?

Abraham: Ne možete stvarati u tuđem iskustvu, zato što ne možete razmišljati njihovim mislima... Ono što misle, govore ili rade jeste ono što dovodi do emocionalne reakcije (agonije) njihovog unutrašnjeg bića. Stvaraju sopstvenu agoniju tako što razmišljaju o onome što ne žele.

Međutim, ono što možete da učinite za njih jeste da im budete primer radosti.
Postanite biće koje razmišlja samo o onome što želi; koje govori samo o onome što želi; koje radi samo ono što želi - te tako iz njega izbijaju samo radosne emocije.

Džeri: Mogu ja to. Mogu da se usredsredim na ono što želim, na tu radost, i mogu da naučim da im dopustim da imaju ono iskustvo koje stvaraju. Dakle, bilo bi tačno reći da bih, ako bih se usredsredio na njihovo bolno iskustvo, tako stvorio bol u sopstvenom iskustvu? Bio bih tada primer za to - primer bolnog iskustva.

Abraham: Recimo da u vaše iskustvo dođe neko ko pati i, dok gledate tu osobu u njenoj bolnoj situaciji, u vama narasta želja da ona nađe izlaz iz te situacije, i patnja vas samo lagano očeše budući da ste brzo identifikovali svoju želju za srećnim razrešavanjem problema te osobe. Ukoliko potom poklonite svoju nepodeljenu pažnju uspešnom razrešavanju te bolne situacije, nećete osećati nikakvu stvarnu patnju, i
mogli biste biti katalizator koji će inspirisati pronalaženje pravog rešenja. To je primer pravog uzdizanja. Međutim, ako se usredsredite na patnju te osobe ili na situaciju u koju ju je ta patnja dovela, aktiviraćete u sebi vibraciju koja se podudara s tim i počećete da osećate patnju, budući da ćete početi da privlačite ono što ne želite.

Da li je ključ u davanju primer a radosti?

Džeri: Je li ključ u tome da prosto nastavim da i sam težim za radošću? Da dajem taj primer i puštam druge - da ih stvarno puštam - da imaju iskustvo koje sami odaberu (na koji god način to žele)?

Abraham: Zaista nemate drugog izbora nego da ih pustite da imaju ono iskustvo koje privlače, koje god ono bilo, jer ne možete misliti niti vibrirati za njih - te stoga ne možete ni privlačiti za njih.

Istinsko dopuštanje jeste očuvanje sopstvene ravnoteže, sopstvene radosti, bez obzira na to šta drugi rade. Prema tome, korist koju im pružate jeste u tome što su oni na dobitku sve dok vi ostajete u ravnoteži, povezani sa svojim unutrašnjim bićem, usklađeni s čudesnim životvornim resursima univerzuma i zadržavate njih kao
predmet svoje pažnje. Što se bolje osećate dok su druge osobe predmet vaše pažnje, to je veća snaga vašeg pozitivnog uticaja.

Znadete da ste dostigli tačku dopuštanja drugima da budu, rade ili imaju ono što žele (ili ne žele), onda kad, iako ste svesni da to rade, ne osećate nikakve negativne emocije u vezi s tim. Kada dopuštate, osećate radost dok posmatrate tuđa iskustva.
Svojim pitanjima zaokružili ste u celini svoje nastojanje da nam pomognete da objasnimo ova tri tako važna zakona. Zakon privlačenja reaguje na vibraciju vaših misli. Promišljenim emitovanjem misli, tako što odabirete misli koje vam prijaju, dopuštate svoju povezanost s unutrašnjim bićem, s onim što zaista jeste. Kad ste povezani s onim što zaista jeste, to je blagodat za sve one koji su predmet vaše pažnje.
I dabome, u svemu tome, osećate radost.

S vremenom, postaćete u toj meri svesni svojih osećanja i u toj meri kadri
da.promišljeno emitujete misli, da ćete najčešće biti u stanju pozitivnog privlačenja.
Tada (i samo tada, zaista) osećaćete se lagodno puštajući druge da stvaraju po sopstvenom izboru. Kad shvatite da se nepoželjne stvari ne mogu nametnuti vašem iskustvu, već da ih pozivate sami, svojim mislima, više se nikad nećete osećati ugroženi načinom na koji su drugi odabrali da žive, čak i ako su to vama vrlo bliske osobe -jer one ne mogu biti deo vašeg iskustva.