Misli koje pobuđuju emocije u vama ujedno su one koje najbrže dovode do promena u vašem životu. Misli koje ne pobuđuju nikakve emocije održaće već postojeće stanje. Stoga, ono što ste već stvorili i što cenite, može da se zadrži u vašem životu tako što ćete nastaviti da to cenite. Međutim, ono što (veoma mnogo) priželjkujete da vam se uskoro desi, to mora da bude predmet vaših jasnih, svesnih, namernih misli koje pobuđuju emocije.

Krajnje efikasno korišćenje kreativne radionice sastoji se u tome da razmišljate o aspektima koje cenite u vezi s onim što vam je najvažnije. Svaki put kad se vratite nekoj temi, pažnja koju poklanjate pojedinostima bivaće sve veća, a uz više vremena i više pojedinosti, jačaće i vaša emocija u vezi s tom temom. Korišćenjem kreativne radionice na ovaj način postiže se sve što je potrebno za promišljeno stvaranje, zato što razmišljate o nečemu što želite, a ceneći to, dopuštate da se ono što želite manifestuje u vašem iskustvu. Budući da često zalazite u svoju kreativnu radionicu, počećete da uočavate očiglednu korelaciju između stvari o kojima razmišljate u svojoj radionici i manifestacija koje se ispoljavaju u vašem životnom iskustvu.

Da li će univerzalni zakoni biti na snazi i bez mog uverenja?

Džeri: Abrahame, recite mi, ovi zakoni o kojima govorite, ovi univerzalni zakoni, da li su oni na snazi i ako ne verujemo u njih?

Abraham: Jesu. Emitujete vibraciju čak i onda kad niste svesni da to radite; zato je prisutno stvaranje po automatizmu. Ne možete da isključite svoj kreativni mehanizam; on uvek funkcioniše, a zakoni uvek reaguju. Zato je tako dragoceno razumevainje zakona. Kad ih ne razumete, to je donekle kao da se uključujete u igru čija pravila ne poznajete. Stoga, dok igrate tu igru, ne shvatate kako dobijate ono što
dobijate. Takva vrsta igre postaje frustrirajuća i većina želi da izađe iz nje.

Kako da ne dobijem ono što ne želim?

Džeri: Abrahame, kako biste rekli ljudima kako da ne dobiju ono što ne žele?

Abraham: Nemojte razmišljati o onome što ne želite. Ne trošite misli na ono što ne želite - zato što pažnja koju nečemu pridajete počne to i da privlači. Što više razmišljate o tome, to snažnija postaje vaša misao i povlači za sobom više emocija.
Međutim, kad kažete: „Neću više da razmišljam o tome", tog časa i dalje razmišljate o tome. Prema tome, štos je u tome da se u mislima prebacite na nešto drugo - nešto što želite. Uz malo vežbe, umećete da pogodite, po tome kako se osećate, da li razmišljate o nečemu željenom ili neželjenom.
Ovom civilizovanom društvu nedostaje radosti

Džeri: Živimo u onome što ja nazivam vrlo civilizovanim društvom, u ekonomskom i materijalnom pogledu ide nam zaista dobro, a ipak, ne vidim mnogo radosti u ljudima oko sebe, na ulici, na poslu, i tako dalje, i tome slično. Da li je to zbog onih faktora o kojima govorite ... da imaju vrlo malo želje, ali snažna uverenja?

Abraham: Većina ljudi emituje najveći deo svojih vibracija kao reakciju na ono sto opaža. Stoga, kad opaze nešto od čega se osećaju dobro, tada osećaju radost, ali kad opaze nešto od čega se osećaju loše - tada radosti jednostavno nema. Uz to, većina ljudi ne veruje da ima kontrolu nad tim kako se oseća, zato što ne uspeva da ostvari kontrolu nad okolnostima koje izazivaju reakciju u vidu tih osećanja. Upravo je njihovo verovanje u nedostatak kontrole nad sopstvenim iskustvom najodgovornije za odsustvo radosti koje primećuješ. Pri tom vas moramo podsetiti
na to da će, ako nastavite da primećujete njihov manjak radosti - vaša takođe nestati.