Džeri: Još jedna važna oblast o kojoj bih želeo da govorimo jeste oblast odnosa i veza s ljudima. Dešavalo se da mi teško pada da dopuštam prijateljima da imaju sopstvena mišljenja i uverenja, i sopstvene „neprimerene" aktivnosti.

Abraham: Na šta mislite kad upotrebljavate reč „dopuštanje" u ovom kontekstu?

Džeri: Činilo mi se da bi trebalo da razmišljaju i postupaju onako kako ja želim. A kad nisu to radili, osećao sam izuzetnu, neretko i ljutitu nelagodu.

Abraham: Dakle, ono što su radili ili govorili izazivalo je u vama negativnu emociju - a to je za vas bio signal da niste u stanju dopuštanja.
Da li je umeće sebičnosti nemoralno?

Džeri: U to vreme, smatrao sam sebe vrlo nesebičnim i vrlo velikodušnim. Drugim rečima, nisam pomišljao da bi me iko mogao smatrati sebičnim, tako da sam očekivao da će i oni biti manje sebični i više velikodušni. Činjenica da je bilo upravo suprotno bila je za mene veoma uznemirujuća. Potom sam, međutim, naleteo na knjigu Dejvida
Siberija Umeće sebičnosti, koja me je naterala da sebičnost posmatram iz sasvim drugačije perspektive i, zahvaljujući tome, mogao sam da razumem veliki deo svoje negativnosti.

Abraham: Važno je da dopuštate sebi da obraćate pažnju na ono što želite. Ima onih koji to nazivaju sebičnošću, uz to vas osuđujući ili ne odobravajući vam. A mi vam kažemo da, ukoliko nemate zdravo mišljenje o sebi, ukoliko ne dopuštate sebi da želite i očekujete da primite ono što želite, nećete nikad biti promišljeni u svom stvaranju i nećete nikad imati naročito zadovoljavajuće iskustvo. Kad ne dopuštate sebi, tada obično ne dopuštate ni drugima. Obično onaj ko ne odobrava neku svoju osobinu, istu tu osobinu ne odobrava ni kod drugih. Prema tome, prihvatanje, odobravanje, poštovanje i i dopuštanje sebe je prvi korak ka poštovanju, odobravanju ili dopuštanju kada je reč o drugima. A to ne znači da morate da čekate sve dok ne budete, po svojim standardima, savršeni, ili da ti drugi budu, po svojim standardima, savršeni, jer takva se savršenost nikad ne dostiže - budući da ste vi bića koja se vazda
menjaju, vazda razvijaju. To znači da tražite i nameravate da u sebi vidite ono što želite da vidite, ili da u drugima nameravate da vidite ono što želite da vidite u njima.

Često nas optužuju da podučavamo sebičnosti i mi se slažemo s tim. Sve što opažate, opažate iz perspektive sebe; a ako niste dovoljno sebični da insistirate na svojoj povezanosti ili usklađenosti sa svojim širim, mudrijim unutrašnjim bićem, tada nemate šta da ponudite drugima. Ukoliko ste dovoljno sebični da vam bude stalo kako se osećate, tada možete da iskoristite svoj sistem za navođenje kako biste se uskladili s moćnom energijom izvora i potom sa svima onima koji su dovoljno srećni da postanu objekat vaše pažnje i dobročinstava.