uvodna slika: Foto: Unsplash

Džeri: Abrahame, ova sledeća tema, rekao bih, najviše utiče na mene u smislu drugačijeg shvatanja, jer nisam nikad razmišljao o njoj iz perspektive jasnoće i s jasnoćom koju vi imate; riječ je o umeću dopuštanja. Da li biste rekli nešto o njoj? Abraham: Veoma mnogo želimo
da vam pomognemo da se setite svoje uloge u umeću dopuštanja, jer promišljeno razumevanje i primena ovog zakona objedinjavaju sve. Drugim rečima, zakon privlačenja prosto postoji, razumeli vi to ili ne. Uvek reaguje na vas i daje vam tačne rezultate, koji se uvek podudaraju s onim o čemu razmišljate. Ali promišljena primena umeća dopuštanja iziskuje da budete akutno svesni toga kako se osećate, kako biste
mogli da odaberete pravac svojih misli. Razumevanje ovog zakona određuje da li stvarate namerno ili po automatizmu. Stavili smo umeće dopuštanja ovim redom, posle zakona privlačenja i umeća promišljenog stvaranja, jer se umeće dopuštanja ne može razumeti dok se prvo ne razumeju ovo dvoje. Ono što podrazumevamo pod umećem dopuštanja jeste sledeće:Ja sam ono što jesam i zadovoljan sam time. A vi ste ono što jeste i, mada se to možda razlikuje od onoga što sam ja, takođe je dobro...Zato što sam kadar da se usredsredim na ono što želim, iako su razlike koje među nama postoje dramatične, ne trpim negativne emocije jer sam dovoljno mudar da se ne usredsređujem na ono što mi stvara nelagodu. Budući da primenjujem umeće dopuštanja, shvatam da u ovaj fizički svet nisam došao da bih naterao ostale da slede „istinu" koju ja smatram istinom. Nisam došao ovamo da podstičem konformizam ili
istovetnost -jer sam dovoljno mudar da shvatim da u istovetnosti, u konformizmu, nema raznolikosti koja podstiče kreativnost. Usredsređujući se na postizanje konformizma, usmeren sam ka okončanju umesto ka nastavljanju stvaranja.
Prema tome, umeće dopuštanja je apsolutno esencijalno važno za nastavak ili opstanak ove vrste, ove planete i ovog univerzuma, a taj nastavak omogućen je iz šire perspektive izvora. Vi, iz svoje fizičke perspektive, možda ne dopuštate ovu ekspanziju, a kad je ne dopuštate, osećate se loše. Kad ne dopuštate ni drugima, takođe se osećate loše.

Kad vidite situaciju koja vam smeta i odlučite da nećete učiniti ništa da biste je zaustavili ili promenili, tada tolerišete tu situaciju. To se mnogo razlikuje od onoga što podrazumevamo pod dopuštanjem. Dopuštanje je umeće pronalaženja načina da stvari posmatramo na način koji i dalje omogućava povezanost s vašim unutrašnjim bićem. Postiže se selektivnim izborom podataka iz vaše vremensko-prostorne
stvarnosti i usredsređivanjem na ono što vam prija. Korišćenje vašeg emocionalnog sistema za navođenje pomoći će vam da odredite pravac svojih misli.