POSLEDNJI IGRAČ STAKLENIH PERLI

S igračkom, šarenim perlama, u ruci,
Sedi povijen, oko njega zemlja
Opustošena ratom i kugom, na ruševinama
Raste bršljan, a u bršljanu pčele zuje.
Posustao mir s prigušenim psalterionom
Razleze se svetom, tiho staračko doba,
Starac broji šarene perle,
Ovde uzima plavu, belu,
Onde bira veliku, malu,
I sastavlja ih u krug za igru.
Nekad je bio velikan u igri znacima,
Bio je znalac mnogih veština, mnogih jezika,
Poznavao je svet, daleko putovao,
Čuven čovek, poznat do polova,

Okružen učenicima i kolegama.
Sad je suvišan, star, istrošen, sam,
Mladi se više ne otimaju o blagoslov njegov,
Magisti ga ne zovu na disput;
Njih nema više, takođe ni hramova, knjižnica,
Kastalijskih škola više nema.
Starac se odmara
Na polju ruševina, s perlama u ruci,
Heroglifima koji su negda mnogo kazivali,
Sada su oni samo šareni, stakleni komadu.
Kotrljaju se nečujno iz staračkih
Ruku, gube se u pesku...