Obrazovanje  dece

Pitanje: Postoji način obrazovanja dece putem sugestije tokom sna. Da li je to uopšte dobro?

Odgovor: Ova vrsta sugestije nije ništa bolja od postepenog trovanja, uništavanja poslednjih tragova volje. Obrazovanje je veoma složena stvar. Mora biti višestrano. Na primer, pogrešno je dati deci samo fizičke vežbe.

Generalno, obrazovanje je ograničeno na formiranje uma. Dete se navodi da stihove uči napamet, kao papagaj, bez ikakvog razumevanja, a roditelji su radosni ako to ono može. U školi ono uči ništa manje mehanički i posle završetka škole, ono ipak ne razume i ne oseća ništa. Po razvijenosti uma ono je kao čovek od 40.g,    ali po svojoj  suštini ostaje kao dete od  10.g.  U svom umu ne boji se ničega, ali je u suštini uplašen. Njegova moralnost je potpuno automatska, potpuno spoljašnja. Baš kao što uči poe­ ziju napamet, tako se uči i moralu. Ali detetova suština, njegov unutrašnji život, ostavljen je samom sebi, bez ikakvog vodstva. Ako je čovek iskren prema sebi, mora da prizna da ni dete ni odrasli ne poseduju nikakvu moralnost. Naša je moralnost sva teoretska i automatska jer, kad smo iskreni, možemo videti koliko smo loši.

Obrazovanje nije ništa drugo do maska ko|a nema ništa zajedničko sa čovekovom prirodom. Ljudi misle da je jedno vaspitanje bolje od drugog, ali u stvarnosti sva su ona ista. Svi ljudi su isti, a ipak je svako brz da vidi trun u tuđem oku. Svi smo

mi slepi za naše najgore nedostatke. Ako je čovek iskren sa sobom dolazi u drugačiju poziciju i zna da on sam nije bolji. Ako želite da budete bolji pokušajte da pomognete drugom. Ali ljudi takvi kakvi su sada ometaju jedni druge i gaze. Osim toga, čovek ne može pomoći drugom, ne može ga ohrabriti, pošto ne može ni samom sebi pomoći.

Pre svega ostalog morate misliti na sebe, morate pokušati da uzdignete sebe. Morate biti egoista. Egoizam je prva stanica na putu ka altruizmu, ka hrišćanstvu. Ali to mora biti egoizam sa dobrom svrhom, a to je veoma teško. Mi vaspitavamo našu decu da budu obični egoisti i sadašnje stanje stvari je rezultat. Pa ipak moramo uvek da im sudimo prema sebi. Mi znamo na šta ličimo; možemo biti sigurni da će sa modernim obrazovanjem deca biti, u najboljem slučaju, ista kao mi sami.

Ako želite dobro svojoj deci morate prvo sebi želeti dobro. Jer ako se vi promenite i vaša će se deca takođe promeniti. Za dobro­ bit njihove budućnosti morate, privremeno, zaboraviti na njih i misliti na sebe. Ako smo mi zadovoljni sobom, možemo čiste savesti nastaviti sa obrazovanjem dece kao i do sada. Ali da li ste zadovoljni sobom?

Moramo uvek početi od sebe i sebe uzeti kao primer, pošto ne možemo videti drugog čoveka kroz masku koju nosi. Samo ako znamo sebe možemo videti druge, jer svi ljudi su slični iznutra, i isti kao mi sami. Oni imaju iste dobre namere da budu bolji, ali to ne mogu biti; to je podjednako teško i njima; oni su podjednako nesrećni, podjednako ispunjeni naknadnim kajanjem. Morate op­ rostiti šta je u njima sada i setiti se budućnosti. Ako vam je žao sebe, onda zarad budućnosti mora da vam bude unapred žao i drugih.

Najveći od svih grehova je nastaviti sa obrazovanjem kada ste počeli da sumnjate u obrazovanje. Ako verujete u ono šta radite, vaša odgovornost nije toliko velika kao kad  počinjete  da sumnjate. Zakon zahteva da vaše dete ide u školu. Pustite ga. Ali vi, njegov otac ne smete se zadovoljiti školom. Znate iz vlastitog iskustva da škola pruža samo znanje za glavu - informaciju. Ona

razvija samo jedan centar i vi se morate potruditi da oživite infor­ maciju i nadoknadite propuste. To je kompromis, ali je ponekad i kompromis bolji nego da se ništa ne čini.

Problem seksa: postoji jedan važan problem u dečjem obrazovanju o kom se nikad ne misli niti govori ispravno. Čudna osobina modernog obrazovanja je da, u odnosu na seks, deca odrastaju bez ikakvog vodstva; sa rezultatom da je cela ta strana izopačena i iskrivljena kroz generacije pogrešnih stavova. To je osnovni uzrok mnogih  pogrešnih  rezultata  u  životu.  Mi  vidimo šta proističe iz takvog obrazovanja. Svako od nas zna iz vlastitog iskustva da je ova važna strana života skoro potpuno iskvarena. Teško je pronaći čoveka koji je normalan u ovom pogledu.

Ovo kvarenje događa se postepeno. Seksualna ispoljavanja počinju kod deteta oko četvrte ili pete godine, a bez vodstva lako može krenuti pogrešno. To je vreme za početak podučavanja, i imate sopstveno iskustvo da vam pomogne. Izuzetno je retko da su deca normalno obučavana u ovom pogledu. Često vam je žao deteta, ali ne možete ništa da učinite. I kad ono samo počinje da razume šta je ispravno a šta pogrešno obično je prekasno, a šteta je načinjena.

Vođenje dece u pogledu seksa je veoma lukava stvar, pošto svaki slučaj iziskuje individualni tretman uz poznavanje dečje psihologije. Ako ne znate dovoljno veoma je rizično voditi ga. Objasniti ili zabraniti nešto često znači uliti jednu ideju u glavu, usaditi impuls prema zabranjenom voću, pobuditi radoznalost.

Seksualni centar ima veliku ulogu u našem životu.  Sedamdeset pet procenata naših misli potiču iz ovog centra, a one  boje  sve ostale. Samo ljudi iz centralne Azije nisu nenormalni u ovom pogledu. Tamo, seksualno obrazovanje je deo ritualnih obreda i rezultati su izvrsni. Nema seksualnog zla u tom delu sveta.

Pitanje: Koliko mnogo dete treba da bude usmeravano?

Odgovor: Uopšteno govoreći obrazovanje dece mora  biti zasnovano  na  principu  da  sve  mora  doći  iz  njegove  volje.  Ništa

ne treba biti dato u gotovoj formi. Čovek može dati samo ideju, može voditi ili čak podučavati samo indirektno, počinjući izdaleka i vodeći ga do suštine idući od nečeg drugog. Ja nikad ne podu­ čavam direktno, inače moji učenici ne bi učili. Ako želim da se učenik promeni, počinjem izdaleka, ili govoreći o nečem drugom, i tako on uči. Jer, ako je detetu nešto rečeno direktno, ono poči­ nje da se mehanički obrazuje i kasnije sebe ispoljava podjednako mehanički.

Mehanička ispoljavanja i ispoljavanja nekog ko može biti nazvan individualnim su različita i njihov je kvalitet različit. Prva su stvorena; druga stvaraju. Prva nisu kreacija - stvorena su kroz čoveka a ne  od strane čoveka.  Rezultat je umetnost koja nema ništa originalno. Pojedinac može videti odakle svaka linija takvog umetničkog rada dolazi.

Prieure, 29. januar 1923.