Strahovi - identifikacija

Ponekad je čovek izgubljen u vrtložnim mislima koje se uvek iznova vraćaju na istu stvar, na iste neugodnosti, koje zamišlja a koje ne samo što neće nego i ne mogu da se dogode u realnosti.

Ove crne slutnje budućih neugodnosti, bolesti, gubitaka, nepri­ jatnih situacija često obuzmu čoveka do takvog stepena da postanu budni snovi. Ljudi propuštaju da vide i čuju šta se stvar­ no događa i ako neko uspe da im pokaže da su njihove slutnje i strahovi bih neutemeljeni u nekom posebnom slučaju, osetiće čak određeno nezadovoljstvo, kao da su lišeni nekog prijatnog očeki­ vanja.

Veoma često čovek koji vodi kulturan život u kulturnom okruženju ne uviđa koliko veliku ulogu igraju strahovi  u njegovom životu. Uplašen je od svega: uplašen od svojih slugu, komšijine dece, vratara na ulazu, čoveka koji prodaje novine iza ugla, taksiste, prodavca, prijatelja koga vidi na ulici i pokušava da prođe nenametljivo tako da bude neprimećen. A sa svoje strane deca, sluge, portir, i tako dalje, uplašeni su od njega.

I to je tako u običnim, normalnim vremenima, ali u ovim vremenima kroz koja sad prolazimo, taj sveprožimajući strah postaje jasno vidljiv.

Nije preterano reći da je veliki deo događaja poslednje godine zasnovan na strahu i da su oni rezultat straha.

Nesvesni strah je veoma karakteristična osobina sna.

Čovek jc obuzet svim što ga okružuje pošto ne može nikad da pogleda dovoljno objektivno na svoj odnos sa okruženjem.

Nikad ne može da stoji po strani i posmatra sebe zajedno sa onim šta ga privlači ili odbija u datom momentu. I zbog te nesposobnosti identifikovan je sa svim.

To je takođe osobina sna.

Počinjete razgovor sa nekim sa tačno  određenim  ciljem dobijanja informacije od njega. Da biste postigli taj  cilj  ne  smete nikad prestati  da posmatrate sebe,  da pamtite  šta  želite,  da  stojite sa strane i posmatrate sebe i čoveka s kojim govorite. Ali vi to ne možete. Devet puta od deset idcntifikovaćete se sa razgovorom i umesto dobijanja željene informacije, sami ćete  reći  stvari  koje niste  imali nameru da kažete.

Ljudi nemaju ideju koliko su mnogo zaneti strahom. Taj strah nije lako definisati. Veoma često to nije strah od neprijatnih situ­ acija nego strah od toga šta bi drugi čovek mogao misliti. Katkad taj strah postaje skoro maničan.

NjuJork, 24. februar 1924.