Ne postoji lepši miris u kuhinji od mirisa pečenog kruha. Ni jedno kuhano, pečeno, jelo, kolači, voće ne izazovu u čoveku tako lep osećaj kao kruh.

Koliko god da je umoran, nerspoložen, kada uđe u dom i oseti taj iskonski miris, oraspoloži ga, podseti na detinjstvo, za trenutak zaboravi na svoje probleme.

Od nekada je čovek toj namirnici posvećivao posebnu pažnju. Različiti narodi, različiti pristupi. A jedno je isto. Brašno, voda (kvasac) je sastavina koja život znači. Sa poštovanjem ga mesi, peče konzumira. Pre nego ga razreže ili izlomi, prekriža ga, pomoli, zahvali. Ako padne na tlo, podigne i poljubi.

Žene su te koje uglavnom toj namirnici posvećuju veliku pažnju. Dogodi se iz nerazmišljanja da se hrana i baci, ali ni pri jednoj se nema tako slaba savest kao kada se baci kruh. Ako ne pre, a tada sigurno pomisli na gladne koji nemaju ni zalogaja kruha i tada se seti tog svog greha. To je ponela kao dotu od svoje mame, kada je uz nju mesila svoj komad odvojenog testa i uz priču o njegovom značaju dobijala uputstva kako se priprema, koje mekoće treba biti (najbolja je mekoća, kao deo uha gde se stavljaju minđuše :) koliko dugo treba da stoji pre pečenja. I kada ćerkica dobije pečen svoj maleni kruh iz pećice, to zadovoljstvo i ljubav do te namirnice ostaje joj do konca, i sa njim hrani i razveseljuje svoje bližnje kada za to ima vremena.

Na razne načine žena upotrebljava ostatke kruha. Suši melje u mrvice, poha, kuha poparu, pravi cmoke,... izmišlja originalne recepte, traži po knjigama, iskustva drugih domaćica. Misli i na životinje i njima daje ostakte, samo da ne propadne i završi tamo gde mu nije mesto, jer kruh je simbol hrane, bogatstva velikog dela sretnih ljudi koji ga imaju i zato ima svoju posebnu težinu. 

Kako je standard rastao tako je čovek kao i u svemu pokušavao da "poboljša" ukus kruha. Dodaje mu raznorazne sastojke: orahe, suho voće, mak, sir, mlevene čvarke,..Na komad kruha maže, maslac, mast, paštetu, stavlja sir, kalčke, list salate, čevapčiće... preklapa ga sa drugim komadom i utoljuje svoju glad. i pored toga, uvek se vrati na njego osnovni recept koji je i najukusniji.

Neke mamice kupuju raznorazne gume sa ukusom vanile, jagoda....daju dečici kojoj rastu zubići da sa tim masiraju, a nezamenljiva je korica kruha i dete kada je dobije, obavezno se umiri za neko vreme.

Kruh je opevan i u pesmama, pričama, romanima, sa čime je pisac želeo dočarati ugođaj doma, opisati siromaštvo, vrednotu te namirnice i podtaknuti čitaoca da o tome razmišlja. U svakoj Svetoj knjizi kruhu je posvećena posebna pažnja.

Izmislio je čovek i aparat za mešenje; strojeve na topli zrak, paru...a ruke i krušna peć su nezamenljivi jer ukus i miris takvog kruha kod čoveka probudi iskonski osećaj za tu namirnicu.

Pekare su trgovine koje čovek najčešće posećuje i najviše voli. (na žalost sve ih je manje) U ranim jutanjim satima radnik svrati po neko pecivo, popodne po kruh. Đaci, studenti, populacija koja je večno "gladna" svrati po zalogaj dobrote, kao "prvu pomoć" do glavnog obroka. Otvorene su i po noći, tada su najčešći posetioci mladi ljudi, koji se vraćaju sa žurke i pre spavanja si priušte neki zalogaj :)

Pekari, ljudi koji rade po noći i brinu da čovek rano može kupiti tu osnovnu namirnicu, njihovo delo nije dovoljno cenjeno. Uslovi rada su teški. Dobije pekar samo ponekada priznanje na nekom sajmu, a baš svi imaju diplomu za majstorski ispit, puno godina rada i iskustva, a tu diplomu koja visi na zidu pekare retko ko pročita i barem ponekada zahvali pekaru. Pekarski obrt, Pekar je imenica koja zasluži da se piše velikim slovom. 

Bude i svađe dece oko kruha. Većina voli njegov kraj koji je i najslađi. Neko ne voli koricu, neko sredinu, a jedno je sigurno većina voli, bilo   deca ili odrasli topao kruh.

Postoje razne vrste: beli crni, integralni, kukuruzni, ajdin...Ne treba se opredeliti samo za jednu vrstu. Mesiti ili kupovati razne vrste, kada se već ima mogućnosti. Jer beli ima 7 puta više kalcija od crnog. Osnovni neka bude integralni, a povremeno konzumirati i beli. Recimo nedeljom, kada se od nekada ručku i porodici poklanja posebna pažnja.

Kruh je osnovna hrana koju čovek treba za život. Rečenicom: "Kruha i igara", poručio je šta želi i šta ga usrećuje pored rada.

To zlatno zrno, koje je velikodušno čovečanstvu darovala priroda je najveće bogatsvo. Zlatno zrno koje život znači.