Da li je prilikom rođenja "zapisan" i datum smrti, ili je sve samo slučajnost, da li čovek ima "zapisano" poslanstvo, ili ga sam odredi da bi i sebe sa tim upotpunio i bio zadovoljan, to je veliko pitanje? I oni koji su došli do viših spoznaja, sigurno je, da i oni nekada o tome razmišljaju, bez obzira na karmu, čišćenje prošlih života, veru u inkarnaciju, ustajenje,...jer samo smo ljudi i ne bogovi. Ako postoji stoprocentnost onda je to samo Bog.

Ne postoji recept za život koji bi bio primenljiv za svakoga pa da se taj život odživi i na koncu bude sretan. Svako mora ići svojim putem.

Samo jedan, jedini recept je za svakoga isti, a to je, srčni mentor. Dok je malen to su mu roditelji, posle dođe prva, pa druga, pa treća ljubav, onda pratner deca, rodbina; služba, kolege u službi, osobni prijatelji, knjiga, glazba, velike i male radosti, interesne sfere,...i to ga drži u životu, snaži, daje volju, ispunjava svoje poslanstvo,čini ga sretnim.

Uz pomoć nauke, alternative, zdravog načina života, možda je odložio upisan datum njegovog zadnjeg dana, ili je i to bilo predodređeno prilikom rođenja ?

Kada je tim načinom života sebi produžio dane, to su oni dani kada se uđe u već poodmakle zrele godine, ne zna šta bi sa tim produženim vremenom. U toku mladosti je izživeo svoje želje, svoje obaveze i odgovornosti imao je tog srčnog voditelja. To je danas velika većina.

Tom "produženom" vremenu ipak se zadnjih godina poklonja posebna pažnja. Sada ne više toliko iz srca već iz obaveze do sebe i podarenog mu vremena a da bi bili korisni trude se ponekada i preko svojih mogućnosti a i volje da ispune dane. Razni pristupi su. Neki ga zakompliciraju bezpotrebno, a neki pojednostave prepuste se toku događaja, probaju koliko toliko oplemeniti dane svakodnevnice, koja je ušla u mirne vode. Neki i rukama mlate da bi napravili brzice, ali to više nisu one prirodne i brzo se umori od tog mlaćenja.

Ali! postoje i oni jako retki, koji tog mentora srca pronađu i u zrelim godinama i kada se približe "upisanom" datumu izdahnu zadovoljni. Uglavnom je to podarena Milost iz nekog razloga, a ako se nije dobila, upotrebiti zadnji atom snage da ga se pronađe.

Da li je to Vera, knjiga, učenje, pisanje... nije važno, važno je osetiti do konca radost srca.

I ovde na ovim stranicama svako ko dođe može otkriti tog svog srčnog mentora jer paleta je široka, a samo onaj ko je len ili gaji u sebi samopomilovanje neće naći.

Ja sam ga dopunila ovde,(zanimljivo) a postojala je opasnost da ga izgubim.  I da se sutra ugasi ovo mesto ili me reka odnese dalje, taj mentor ide samnom, a kolika je moja dugovečnost više me ne zanima. Takav osećaj je u meni veoma svež a siguran, bez obzira na žute minute koje su sastavni deo života. Verovali ili ne, vi ste bili ti koji ste neposredno uticali da ne izgubim tog srčnog mentora. Hvala! Bez obzira da li sam vam simpatična ili ne. Osetim i jedno i drugo, a tome ne pridajem važnost.