Koliko god da je vreme promenljivo i negativno deluje, današnje dopodne mi je bilo prelepo. Sebe sam sa majušnom stvari razveselila, a i čula sam lepu novost.

Posle pijace uputila sam se u Magicusovu poslovnu zgradu, da odnesem doručak i trešnje onima koji rade i brinu i za moju penziju. :)

Kada sam ušla u njenu sobu, koja je bila natrpana paketima, osetila sam pozitivnu energiju. Na kutijama je pisalo "Karitas". Na njenom radnom stolu je vaza sa svežim cvećem a na oknu, saksije. Predstavila sam joj se, a iznenađenje je bilo veliko. Stisnule smo se u zagrljaj, dugo pričale o svemu i svačemu....Na jednu saksiju je napisala svoje ime i podarila mi.

Pred sledećim vratima...izvadila sam ogledalce, pogledala se još jedanputa... namazala usne i kuc kuc. Nisam čekala da me pozove...otvorila sam vrata i glasno pozdravila:...Ljubavi evo mene :)...  Baš je takva kakvu sam je zamišljala. Besprekoran mejkap, frizura, haljinica, cipele. Na njenom stolu, brdo knjiga, (uredno složeno) papira, i upaljen kompjuter. :...iako sam posebno odabrala za nju sendvič :) obradovala se je trešnjama. Više sam ja njoj pričala nego ona meni....slušala me je, a kada su mi se oči zasuzile, zagrlila me je toplo i rekla....i to će proći.

Približavajući se sledećim vratima vidim da ispred njih leži jedan pas...malo sam se uplašila, ali odmah zatim sam se setila, da je taj pas dresiran,...a što je važnije testiran od gazde :) ..Kada sam ušla, bio je zadubljen u čitanje...malo sam se zakašljala.. podigne pogled, ja mu pružim vrećicu sa doručkom...Iznad glave sam mu videla znak pitanja... ponudi mi da sednem. Velim ja njemu: e sada pogodi ko sam? Malo se odmakao od stola i gleda me... ma nije valda da si ona što pušta tugaljive pesme?....Da!.. ta sam....popili smo i kavicu.