Kakve ćeš isprike ponuditi, srce moje, zbog tolikih mana? Takva
postojanost od strane Ljubljenoga, a gle, takva s moje strane nevjera!

Takva veledušnost Njegova, a takva moja sitničarska opreka!

Toliko milosti od Njega, toliko pogrešaka koje počinih!

Takva zavist, takva naopaka mašta i
tamne misli srca, a On me tegli i nosi, i slatkom me hranom nutka – o
kakva darežljivost s Njegove strane!

Zašto me toliko nutka? Da bi moja
gorka duša slatkom postala. Čemu me toliko tegli i nosi? Da bih se
priključio društvu svetih.

Kajem se zbog svojih grijeha, na usnama mi je ime Božje; u tomu času on me dovlači da bi me mogao živa otkupiti!