NE BIH MOGAO PODNIJETI DA ME OSTAVIŠ

 

 

 

- Gospodine Isuse, što mi je činiti? Ti sve vidiš i čuješ, sve znadeš!

 

Ja više ništa ne mogu,... Pomozi, reci mi, što da činim?! (U obitelji mi je postalo neizdržljivo. Pomišljala sam da nekud odem na nekoliko dana. Mislila sam svojom glavom, željela sam se tako malo odmoriti od križa.)

 

 

 

Dijete, Mir tebi, ljubim te, s tobom sam, budi u Miru!

 

Svoj križ nemoj ostaviti, jer kome ću ga drugome dati ?

 

Ja sam uz tebe, s tobom i u tebi. Sva Moja snaga s tobom je. Sva Ljubav Moga Srca s tobom je. Sve Moje misli Boga s tobom su.

 

Sve to što se događa u tvojoj obitelji, Ja vidim i dopuštam! Sve je to za vašu dobrobit. Budi hrabra kad si najplašljivija! Budi jaka kad si najslabija i najnemoćnija!

 

Rekao sam ti da će izgledati kao da Nebo šuti, kao da pravoga Boga i nema. Nije li već sada tako ? Osjećaš napuštenost, duhovno - duševnu patnju, progonstvo u obitelji.

Sve sam to prorekao. To što ti prolaziš i trpiš, to Mi treba - to je Moja muka Boga - užas duhovni, razapetost Duše zbog neposluha Moje Djece.

 

Osjećaš li, dijete, barem malo, kako je tvome Bogu teško zbog milijuna prezira, zbog bezbroja HULA, zbog nebrojeno mnogo uzaludnih udaraca biča, jer oni neće priznati Moju muku.

 

Ne treba im Moj križ spasa. Oslanjaju se na ANTIKRISTOV lice­mjerni poljubac. Ljube propast, tamu, smrt.

Ljube grob duše, a Boga, Svjetlo svijeta, Ljubav neizrecive ljepote i veličine odbacuju i gaze.

 

Dušo, o toliko ljubljena dušo, s tobom sam u svoj tvojoj muci ! Ja, Bog, sam s tobom i, dijete, ne bih mogao podnijeti da Me ostaviš da sam nosim ovaj križ spasenja.

 

Molim te, izdrži, izdrži još malo, uistinu tako malo da ne možeš ni zamisliti.

 

S tobom je Ljubav, snaga, moć i sva jakost tvoga Boga.

 

Ljubim te, budi u Miru! Radi sa Mnom!

 

 

25.1.1998.