U IME BOŽIJE

Sve što se izgubi radi Boga, sačuvao si; sve što si sačuvao radi sebe, izgubio si.

Sve što si dao u ime Božije, dao si pod interes; sve što si dao u ime svoje slave i sujete, bacio si u vodu.

Sve što si primio od ljudi kao od Boga, donelo ti je radost; sve što si primio od ljudi kao od ljudi, donelo ti je brigu.

ODNOS PREMA BOGU

U jednom vremenu kada se ljudi stave u lažan odnos prema Bogu, kao jedinoj stvarnosti i vrednosti, svi njihovi odnosi automatski postaju lažni. Stvarnost i vrednost prenose se tada sa Boga na san i sanjače, i život postaje kao bitka senki kada se Sunce sakrije za oblak.

Lažne teorije o Bogu povlače sa sobom neminovno lažne teorije naučne, političke, društvene i bračne i porodične. Jedna laž rađa se iz druge; jedna se poziva na drugu; jedna drugu viče u pomoć.

Veština se tada ceni iznad karaktera i množina iznad kvaliteta.

I svi se ljudi tada osećaju da se guše u laži i svi viču: Sve je laž! No niko se ne vraća istini. Kao kada se plivači udalje od obale pa se počnu daviti i hvatati jedan drugog. Svi oni vide da su u istoj opasnosti, ali ipak viču jedan drugog u pomoć.

BITNOST I VREDNOST

Bitnost i vrednost je jedno isto.

Samo ono što je bitno ima vrednost. Ostalo je sve priča o bitnosti i vrednosti.

No bitnošću se ne može nazvati ono što čas jeste, čas nije, no samo ono što stalno

jeste.

U riznici ovoga sveta nema ničeg što stalno jeste. No ova riznica papirnog novca

ukazuje na neku bogatu riznicu pravih i trajnih vrednosti.

Bog je ta bogata riznica. On je sva bitnost i sva vrednost u isto vreme. Ali i mnogi duhovi i duše, u nekoliko svetova, imaju od Boga pozajmljenu stvarnost i pozajmljenu vrednost. Bog je pozajmio čoveku od svoje bitnosti i vrednosti, a čovek je pozajmio prirodi od svoje pozajmljene bitnosti i vrednosti.

Avaj čoveku, koji svu svoju bitnost i vrednost prepiše na prirodu i preda prirodi. Jer prirodu time neće obogatiti, a sebe će upropastiti. I biće ničiji san, iz koga nema ko da se probudi i koga nema ko da ispriča.

UNUTRAŠNjA KRASOTA STVARI

O kada bi mogao videti unutrašnju krasotu stvari!

O kada bi mogao videti unutrašnju svetlost stvari - okean svetlosti, u kome su postavljene stvari!

Mrtvi i živi podjednako se kupaju u tom okeanu i razlike među njima nema. Trava što

danas cveta kao i ona što je juče uvela podjednako su lepe i mirisne u toj svetlosti.

O kada bi samo mogao videti to! Zaista, suze bi ti zamenile sve reči i ljubav božanska

sve ostalo.

PRIRODA JE PRIJATELj

Priroda je prijatelj, a ne neprijatelj. Ona je stvorena da bude drug i pomoćnik čoveku, a

ne rob i krvnik.

Ljudi, koji prirodu čine robom, čine je neprijateljem i krvnikom.

Kod nas na Balkanu još je preostalo nešto od starog poštovanja prirode i milosti prema prirodi. Još dotrajava običaj - nedavno opšti na Balkanu - da kada seljak hoće da seče drvo, ili kosi travu, ili kolje stoku, on se prekrsti i kaže: Prosti Bože!

Narodi, koji su oglasili rat prirodi na život ili smrt i koji su izmislili i nepoštedno primenili brutalnu devizu "eksploatacija prirode", navukli su i navlače na sebe bezbrojna zla. Jer ko raskine svoje prijateljske odnose s prirodom, raskida ih neminovno i sa Bogom.