PROŠETAJ MISLI PO NEBU

Misli tvoje, koje se po nebu ne prošetaju, ostaju kržljave i bolesne. Reči tvoje, koje ne udare o nebo, ostaće bez eha i biće kao kotrljanje kamena, koje zada strah okolini i ne donese nikakvu blagodat dolini.

VERA I VERA

Što god više neverovanja u neverujućih to jača vera u verujućih.

Izgnavši dobru veru iz sebe neverujući ostaju sa zlom verom. Izgnana pak dobra vera iz njih nevidljivim putevima prethodi u verujuće.

Izgnavši zlu veru iz sebe verujući ostaju samo sa dobrom verom. Izgnana pak zla vera

iz njih nevidljivim putevima prethodi u verujuće.

Što god zla vera dobija u množini to dobra vera dobija u jačini. I obratno.

I tako od uvek do uvek ista je mera vere u svetu.

Ne boj se, dakle, za veru u Boga. Nikad se ne boj onoga čega se Bog ne boji.

ČUDO

Dobro delo je čudo, koje dva srca čini srećnim. Zlo delo je odsustvo čuda, koje dva srca suši.

Gle, niko ne govori o čudu, kada se trava suši, a svi govore o čudu, kada trava raste.

BOG I PRIRODA

Bog stvara, priroda gradi.

Bog stvara i majstore i materijal, i majstori su jedan drugom materijal. No, ni majstori ni

materijal ne mogu ništa sagraditi bez neprestane, sveprisutne pomoći Tvorca.

Pitati: Gde je Bog više prisutan u prirodi, spolja ili iznutra, znači koliko i pitati: Gde je voda više mokra, spolja ili iznutra? Ili, gde je so više slana, spolja ili iznutra? Ili, gde je med više sladak, spolja ili iznutra?