MAGIJA

Odreći crnu i belu magiju znači odreći posvednevno iskustvo duhovnih ljudi.

U moralnom smislu ova se magija ispoljava u vidu zle i dobre volje, a u mentalnom smislu ona se ispoljava u zlonamernosti i dobronamernosti.

Zla volja jednog čoveka malaksava drugog čoveka, parališe ga i bukvalno ubija. Dobra volja podiže, snaži i bukvalno oživotvorava.

Kad god se sretnu dva čoveka dobre volje, u njima se povećava magija dobra. Kad god se sretnu dva čoveka zle volje, u njima se povećava magija zla.

Kad god se sretnu dva čoveka, jedan dobre volje i drugi zle volje, među njihovim dušama odigrava se nevidljivi dvoboj, ma se oni i rukovali. I retko biva da obojica ne odu sa ranama na duši.

Zato, kad god pođeš među ljude, priberi svu svoju dobru volju i prizovi Boga u pomoć. On će zapovediti angelu Svojemu, da se ne udaljava od tebe. Jer je neiskazivo milostiv prema svima koji ga prizivaju.

Kada se detetu približava zmija i dete vikne majku, ne žuri li majka u pomoć? A milost majčina je bleda kao san prema milosti Božijoj.

KAZNA

Ko se ogreši o svet fizički, biva kažnjen fizički.

Ko se ogreši o svet moralni, biva kažnjen fizički i moralno.

Ko se ogreši o svet duhovni, biva kažnjen fizički, moralno i duhovno. Tako: ko baci prašinu unatoč vetra, prašina mu se vraća u oči.

Ko se krivo zakune, trpeće tamnicu i doživeće prezrenje od sinova svojih.

A ko se naruga Bogu i Njegovim svetim angelima, biće šiban najoštrijim telesnim i moralnim bičevima i završiće svoj život ili zločinom ili pomračenjem uma.

Jedino što čoveka može spasti od neminovnih kazni za greh, jeste pokajanje i samokažnjavanje.

ČOVEK I PRIRODA

Dok čovek nije pokazao nokte, priroda nije znala da i ona ima nokte.

Kada je čovek stao na ivicu Raja i pokazao nokte poput Boga, sva je priroda na mah izvukla svoje nokte i počela grepsti čoveka.

Kada neko digne ruku na cara, biva šiban od mnogih slugu carevih i odvodi se u tamu najkrajnju.

NE NAVODI NA GREH

Čuvaj sebe od greha, i ne budi povod tuđem grehu.

Nećeš se spasti, ako sam sebe spasavaš dok drugi zbog tebe padaju u propast.

Priča se za cara Avenira, velikog gonitelja hrišćana, kako je jednom bio pošao u lov u planinu i kako je u planini naišao na dva hrišćanska monaha. Monasi, videvši i poznavši cara gonitelja, nagnu bežati. No vojnici carevi stignu ih i dovedu pred cara. Posle dužeg razgovora stavi car monasima ovakvo pitanje:

-  Ako se kao hrišćani smrti ne bojite, kao što sami tvrdite, onda zašto bežite?

-  Ne bežimo mi, odgovore oni, zato što se bojimo svoje smrti, no zato što se bojimo da budemo uzrok tvoje duševne smrti.