BOG RAZGONI NEZNANjE

Što se više širi krug znanja, to se više širi i krug neznanja.

Što se više povećava broj želja zadovoljenih, to se više povećava i broj želja

nezadovoljenih.

Jedini Bog u srazmeri naše dobrote i čistote, može ograničiti krug neznanja i smanjiti

broj želja nezadovoljenih.

Koliko i koliko je svetih ljudi uzviknulo: Od kada tebe poznadoh, Gospode, iščezava

mrak neznanja moga i ugasi se plamen želja mojih!

DNEVNE NOVOSTI

Dnevne novosti:

Ljudi ubili cara u Rusiji, da bi im bilo bolje;

Ljudi ubili predsednika u Poljskoj, da bi im bilo bolje;

Ljudi ubili šest ministara u Grčkoj, da bi im bilo bolje.

Medicina je za poslednja stoleća učinila slab napredak prema hirurgiji. I politička hirurgija izmakla je daleko od političke medicine. Veruje se u amputaciju i amputacija se bezobzirno vrši, no krv lipti iz preostalog organizma i ne može se zaustaviti.

U ovome slučaju, kao i obično, sve ubice prevarene su u računu. Ubijeni produžuju da igraju ulogu u društvu ne manju nego što su igrali pre smrti. To svi vide, to svi osećaju, i svi se trude da zaustave lipteću krv iz društvenog organizma, no istovremeno svi misle i govore o novim amputacijama, o novom sečenju.

PLEMENITI I NEPLEMENITI

Neplemeniti se lako odomaćuju na ovom svetu. Plemeniti su se uvek osećali u ovome

svetu kao stranci i prolaznici.

Neplemeniti traže - i kažu, nalaze - svoje poreklo u bunjištu i oboru oko kuće zato, sravnjujući ono iz čega su i ono što su, postaju gordi zbog svog čovečanskog lika i obraza.

Plemeniti traže i nalaze svoje poreklo daleko nad zvezdanim plamenovima u razumu nedostižnom i svetosti neiskazanoj, zato postaju smireni i žalosni, jer se vide veoma udaljeni od lika i obraza Božjeg.

Plemenitom ne zadaje mnogo muke pitanje: Ko me je stvorio? Za njega bi mogla postojati samo jedna alternativa: ili Bog ili ja. Jer sve ostalo on gleda oko sebe kao nerazumnije i od Boga i od sebe samog. Pa kako on zna, da on sam sebe nije stvorio, to ne preostaje niko, ne samo u ovoj vasioni nego i u stotine ovakvih vasiona, ko bi se mogao nazvati stvoriteljem njega, osim Boga jedinoga.

A neplemeniti zavrću i uvrću pitanje i traže svoje poreklo u bunjištu i oboru oko kuće, samo da se ne bi imali koga bojati ili koga stideti, i da bi se imali čime hvaliti.

ZNANjE I VLADANjE

Više zna jedan neuk seljak nego što to učen varošanin može pretpostaviti. Bog ga uči. Manje zna jedan učen varošanin nego što jedan neuk seljak može pretpostaviti. Oholost smanjuje njegovo znanje.

Uči šta hoćeš i znaj što možeš, ali jedno ne smeš ne znati: da je uvek dragocenije dobro vladanje nego mnogo znanje.

Mnogoznalica u robijaškom gunju izaziva prezrenje, a neznalica u robijaškom gunju izaziva sažaljenje.

Kad se čuje o nekom učenom čoveku, da je učinio neko zlo delo, na svim usnama lebdi isto pitanje: Kako je taj mogao znati bezbroj stvari, a dve glavne nije mogao naučiti: Bojati se Boga i čestvovati ljude?

Uči što hoćeš i znaj što možeš, ali jedno ne smeš naučiti: Na zlo upotrebiti svoje znanje. Koliko je i koliko puta rečeno: Bolje i neznati nego znati pa zloupotrebiti!

OČI I RAZUM

Ceo jedan svet može se smestiti u jedno oko, a tri sveta u jedan razum. Dva oka vide

isto što i jedno. I hiljade očiju vide isto što i jedno.

Oko je oko za jedan svet, razum je oko za tri sveta. Oko je svedok fakata, razum je svedok fakata, zakona i istine. Kada dva oka vide isto što i jedno oko, zašto se dva razuma svađaju oko jedne istine? Zato što je razum nesravnjeno osetljivije ogledalo nego oko, te kada se i najmanje zamagli u njemu se jedva više šta da ogledati nego u oku telesnom. U zamagljenom ogledalu razuma - zamagljenom od zlobe i greha - mogu

se ogledati samo fakta kao i u oku telesnom. No zamagljen razum može prevući maglom i oko telesno. Tada se fakta predstavljaju krivim u oba ta oka i u razumu i oku, kao krivim ogledalima.