104. ISKUŠAVANJE BOGA

 

        U jednomu se selu dogovorilo troje njih da će Stranca otrovati. Pa ako je Bog, neka izvoli preživjeti.       

        Ubrzo se Stranac našao u tomu selu na svadbi. Pio je i plesao, pjevao, veselio se. Ona mu trojica priđu i ponude mu svoju kuću za prenoćište. Stranac prihvati.

        Ujutro izniješe pred Stranca zajutrak. Sve je na pladnju pred Njim bilo otrovano: mlijeko, kruh, maslac, voće, med. “Ako ne jede jedno, uzet će drugo”, razmišljalo se trojno.

        Gledali su u Nj, kao da više nikada ništa neće gledati. Jer o tomu je li On Bog, ovisio je njihov daljnji život. O tomu je li On Bog, ovisila je sreća njihovih obitelji. O tomu je li On Bog ovisilo je tisuću nevidljivih i nepredvidljivih stvari.

        Stranac je gledao u njih. Netremice. Oni se počeše meškoljiti.

        “Zar nećeš založiti koji zalogaj”? pitali su.

        “Ja sam navikao da sve sa svima dijelim”, reče Stranac mirno, otkine komad kruha i prinese ga ustima. Otkine drugi, treći, i četvrti komad, i pruži ih domaćinima. Kruh je čekao pred ustima, zadrhtan. Četvora su usta čekala da se vidi tko je tko.

        Onda Stranac uzme u usta zalogaj, sažvaće ga, proguta, i rekne im:

        “Ne, ovo ne bih dijelio. Ovo je samo za Mene”.

        I uzme im komade, koje im je bio pružio, pa ih premaže  maslacem i medom. Pojede i njih. Popije mlijeko. Pojede i voće. Ustane, i dalje ih netremice gledajući. A trojica se počeše savijati od bolova. Udari im pjena na usta. Padoše na pod, jaučući.

        “Biste li radije skončali znajući da sam Bog, ili biste radije da izvadim iz vas otrov, ali da zaboravite da sam Bog,  da zaboravite sve što ste vidjeli”?

        Onaj od trojice, koji je izabrao smrt sa spoznajom da Bog jest, jedini je preživio.

 

 

        Za veliku nagradu, velika cijena.

 

Vesna Krmpotić, DIVNI STRANAC, knjiga 7. (još neobjavljeno)