Čim smo ušle u crkvu ili bolje reći ugurale u nastalom stampedu ( jer svirali su Rusi), zauzele smo vodeće pozicije ( drugi red, sredina ), ona je ispalila ko iz topa.

-Jesi li gledala „ Srpski vanish“ na youtubu?

-Nisam, što je to?

I evo što mi je ispričala, pogledajte.

 

 

 

 E, kad je to ispričala znala sam da ima svoju večer i da neće dobro završiti. Hvala bogu pa na pozornicu nisu još izašli izvođači jer ja sam se smijala i smijala. Ali ona baš svoje gluparije voli izvoditi na koncertima i to po mogućnosti u crkvama. Taman sam se smirila kad evo Ruskinja na binu a ona će opet.

-Vidi kakve su im cipele i kolike?

-M daj, pa normalne su, što ti je.

-Bome nisu, to su nosači aviona, svaka nosi br.44.

Sad me već hvata panika od napadaja smijeha a koncert samo što nije počeo al ona nastavlja dalje.

-Izgleda da u Rusiji imaju samo jednu tvornicu i to muških cipela pa su ženske cipele nastale iz kalupa za muške cipele.

-Ma možda su Ruskinje samo krupne žene pa su im cipele tako goleme, ajde nemoj tako.

Ali znam da je gotovo i cerim se ko………(hahahahahahahh).

Al eto na pozornicu stiže i mlad pijanista zanimljivog imena Ratimir, piše na programu da je Crnogorac. I čim je sjeo za klavir a orkestar zasvirao( njegov red još nije stigao), on fino prebacio nogu preko noge, ko već se umorio. Zuji pogledom po publici kao da je u kafiću a ne na koncertu i kao da neće on zasvirati nego ja. Dakle, tako nešto još nisam vidjela a u moju dragu prijateljicu ne smijem pogledati. Ne da njoj vrag mira pa se nagne prema mene i reče.

-Malo baca na Đukanović

-Je, baca.

-A ne čini li ti se da je već umoran.

-(hahahahah)

Čim je dečko zasvirao pokazao nam je da svoj posao zna i da se ničega ne boji. Svirao je zaista fantastično. Nisam imala primjedbe na izvedbu. Poslušajte.

 

 

 

 I tako smo stigli do pauze. Jedva sam čekala da izađem van i da se dobro ismijem jer akumulirao se u meni smijeh koji je morao van. A kako je bila velika gužva sporo smo se kretale prema izlazu a ona će opet.

-Pogledaj onu ženu u bijelim hlačama.

-Ma koju?

Kad ono jedna podebela žena ustala sa stolice a njene goleme guze popapale hlače.(hahahahahh), sve joj ušlo unutra.

-Prestani više, smiri se..( hahahahahah)

Ne da se ona, ovo sad već ide u mučenje, i nastavlja dalje.

-Vidi ispred nas je David Crocet.

-Gdje!?

A ono  2 metra ispred mene žena sa urnebesnom frizurom, sa čupercima, sa svim nijansama crvene boje. Ne mogu van ni opisati u kakvom sam stanju bila, ali curila mi je slina iz usta, nosa, očiju, tražila sam maramicu u torbi ali je nisam mogla naći. A ljudi su gledali i gledali i bog te pita što su mislili.

Vratile smo se sa pauze i koncert se nastavio kad, kažem vam da je to bila neobična večer, zasvira mobitel čovjeku ispred mene, a meni je sad već sve smiješno.( ahhahhaahh) A čovjek umjesto da ugasi mobitel počne stiskati džep. Ma što ga stišćeš koji ti je….kao da će mobitel umuknuti ako stisneš džep. Ajme što je ovo večeras. Ajde nekako ga izvadi i mobitel umukne al ne prođe ni 10 sek. a on opet zasvira ( haahhaahh), a on opet stišće džep. Ludoga čovjeka, dobro da je imao kraj sebe pametnu žene, jer žena ga je ( mobitel) uzela u ruke i ko kućnog ljubimca izvela van na pišanje. Ne znam zašto se ona žrtvovala  a ne on, jer njegov je bio mobitel a ne njen. E takve smo mi žene, šta ćeš.

I tako smo stigli do kraja. A na kraju svirali su Šostakovića, njega baš ne ljubim al ajde, što je tu je. Kad ono , užas od glazbe, piše na programu da to djelo nikada nije dovršio, mislim se, i bolje da nije jer podsjetilo ma scenu iz fima „Psicho“ i iz svih mogućih trilera koje sam gledala na TV- u. Skoro me bilo strah i baš sam se razmišljala što li je bilo Šostakoviću da je tako nešto napisao, ruku na srce, malo mi je bacao na temu zvanu "Vrapče".

Poslušajte i prosudite sami.

 

 

 I tako, došli smo do kraja i već sam pomislila ajde dobro, završilo je, gotovo je, nema više opasnosti od provale smijeha kad sam ja rekla.

-Ma jesi vidila ludog čovika sa mobitelom, ne zna ga ugasiti nego stišće džep.

-A znaš što sam ja mislila kad je počeo stiskati džep.

-Što?

-Pa mislila sam da mu se digo k….i da ima velikh problema

-(hahahahaahhhah)

Sve u svemu bio je to jedan odličan koncert:))))

PS. ( ne zamjerite na ovoj predzadnjoj rečenici ali bez nje prikaz ovog večernjeg koncerta ne bi bio potpun i istinit, a ja držim do istine. Ako je malo prosta, još jednom se duboko ispričavam).