11.  dan

Ljudi su vekovima bežali od ljubavi u manastire, na planine, u pustinje, samo da bi izbegli sve prilike u kojima bi mogla da se razvije ljubav. Živeli su u pećinama kao pustinjaci, strahujući od ljubavi. Smisao toga je bio izbegavanje mnogih nevolja koje donosi ljubav. Život bez ljubavi je prilično miran, ali je ta mirnoća hladna, mrtva. Da, postoji mir, ali kao mir na groblju; u njemu nema pesme, on je bez vrednosti.

Čovek mora da preobrazi ljubav, a to se ne može učiniti bežanjem. Mora da upozna sve ljubavne nevolje i dalje da ostane znatiželjan, pažljiv, svestan; tako da nevolje ostanu samo u tim okolnostima, nikada ne dopru do središta, a središte da ostane mirno.

Ljubav treba da se prihvati, a da se zbog toga nimalo ne uznemiravate. To će da dovede do mnogih problema koji su zapravo korisni jer stvaraju izazove u životu. Kada odgovarate na izazove, tada se razvijate.

Prvo se od vas traži da odbacite ego i tu započinje borba. Ego se drži vas, a vi se držite ega; ego želi da zagospodari celom stvari – a ljubavlju ne može da se gospodari. Kada se držite ega, ljubav nestaje. Ona će da se razvija samo kada odbacite ego. To je prvi izazov, a za njim redom dolaze novi izazovi.