5.  dan

Bez ljubavi je čovek bezličan; on stvarno nije živ, još nije rođen. Majka ga je rodila fizički, ali on u psihološkom smislu još uvek živi u materici, zaklonjen od vetra, kiše, sunca i svega što postoji. On biva preplašen.

Ako ostajete zatvoreni, energija počinje da se kreće u vama, a pri tome gubi vezu sa celinom. Kad god izgubite dodir s celinom nastupiće samo jad; u vama prestaje da teče energija i započinje umiranje. Tako gubite svoj sopstveni koren. Više niste reka, nego samo mala blatnjava lokva.

Strah jedino može da donese smrt, on nije izvor života. Međutim, ako budete otvoreni - ako budu otvorena sva vrata i prozori – ista ta energija postaje ljubav. Ta ista energija započinje da teče i da se kreće - blatnjava lokva se polako čisti i postaje reka, a njen tok biva usmeren prema okeanu. Samo takav smer pročišćava jer se čovek kreće prema većem, višem, ka beskrajnom.

Svoj život živite u ljubavi, a nikako u strahu. Budete li živeli u ljubavi, upoznaćete večni život i miris Bude, Isusa ili Muhameda i svu poeziju koju sledi takvo srce ispunjeno ljubavlju, svu milost, sve blagoslove. Takva osoba ne samo da biva dobra, nego postaje blagoslov za čitavo postojanje.