25.  dan

Muzika je istinska kada joj čak ni instrumenti nisu potrebni. Iz tog razloga osećam da u indijskoj mitologiji ima više uvida nego u svim ostalim mitologijama.

Indijska mitologija kaže da božanski muzičari ne treba ni da sviraju niti da pevaju pesme. Njihova tišina je njihova pesma, njihova tišina je njihova molitva. Tako izgleda mnogo značajnije i mnogo dostojanstvenije.

Tišina je muzika, čista muzika. Zen budisti tvrde da je pravo prosvetljenje kao zvuk pljeska jedne ruke. Kada obe ruke pljesnu javlja se sudar, sukob. Kada pljesne samo jedna ruka to je naravno u potpunoj

tišini, nema nikakvog zvuka; a ta tišina je prava, istinska muzika.

Ljubav je za mene istinska muzika, njoj čak nije potrebna ni druga osoba. Kada je potrebna druga osoba u pitanju je ili životinjska ljubav ili u najboljem slučaju ljudska ljubav. Kada nije potrebna druga osoba u pitanju je božanska ljubav. Tada se ne radi o vezi, ne radi se čak ni o načinu na koji volite; vi postajete sama ljubav. Tada ste vi muzika; vi ste pesma. To više nije svojstvo niti aktivnost. To je sámo vaše biće.

Kada  ljubav  postane  vaše  biće  u  unutrašnjosti  počinje  sjajna  svečanost.  Nema  ni  zvuka,  ni instrumenta, ali čovek čuje rajsku muziku – nestvorenu muziku… Samim usklañivanjem sa sopstvenom

unutrašnjošću automatski ćete nešto da čujete, istog momenta će da vas ispuni nešto neopisivo, neizrecivo. Tome je najbliža ljubav. Zato zapamtite da, ljubav mora da postane muzika vašeg života.