10.  dan

Ljubav i molitva su dva iskustva iste energije. Ljubav je svetovnija, dok je molitva više nezemaljska, ali iskustvo je isto. Ljubav je ograničena; u njoj jedna osoba voli drugu osobu. Molitva nema granica, čovek voli sámo postojanje koje nije osoba. Meñutim, čovek voli nelično postojanje samo u početku jer se u ljubavi prema postojanju gubi i vaša ličnost. Tako kap rose prestaje da bude kap kada padne u okean; tada nužno gubi svoja ograničenja i postaje okean. Ništa ne gubi, zadobija sve, ali nestaje (njen) stari identitet.

Pravi problem je u tome što, nažalost, vrlo mali broj ljudi zna šta je ljubav – a šta tek da se kaže o molitvi? Vrlo malo ljudi je iskusilo ljubav – retki su ti pojedinci, s obzirom da ljubav zahteva obavljanje mnoštva stvari pre nego što je iskusite. Kada vam je um ispunjen stvarima koje su suprotne ljubavi, ona ne može da postoji. Ne može da postoji uz ljubomoru, sebičnost, ego, mržnju, ljutnju. Sve te pojave su suprotne ljubavi; one uništavaju samu mogućnost da se voli. Ljudi odlaze u crkve, a molitve su im lažne.

Molitva je pun procvat ljubavi, ona je miris ljubavi. Čovek koji je temeljito i intenzivno upoznao ljubav, koji je uspeo da odbaci svoj ego, ljubomoru, sebičnost i sve besmislice sam po sebi će da se okrene prema molitvi. Ako je toliko lepo voleti drugu osobu, koliko će biti lepše da se voli čitavo postojanje. To je molitva.